У Основној школи „Браћа Аксић“ у Липљану синоћ је одржано филмско-књижевно вече на коме су приказани филмови „Божана“ и „Обичај у аманет“, аутора Жарка Јоксимовића и Александра Миладиновића.
Липљанској публици представили су се и писци Ђура Петковић и Новица Китић, стихове је казивала и Јелена Јанковић, глумица гњиланског позоришта, а чаробним гласом и родољубивим песмама вече је употпунила Јефимија Васић.
Ово претпразнично време је идеалан тренутак да се филмови прикажу, рекао је аутор филмова и домаћин Жарко Јоксимовић, јер је филм „Божана“ посвећен Лазарицама у Сиринићкој жупи, док филм „Обичај у аманет“ говори о традицији шарања јаја у Ораховцу и посебној техници по којој су надалеко познати. У филмовима поред обичаја и традиције могао се чути и прави косовски дијалект и помало заборављени ораховачки, сиринићки, моравски и косовски изговор.
„Цео радни век сам провео на терену и био у прилици да слушам бисере овог српског језика од Горе па све до Севера и сви они имају специфичне детаље у говору. Милина је слушати саговорнике и права је срећа када га испровоцирате да вам исприча причу на свом језику“, рекао је Јоксимовић.
Јоксимовић је додао и да су филмови настали захваљујући конкурску Министарства за информисање Владе Србије и да је ово серијал од четири документарна филма која доносе причу из четири средине са Косова.
Наратор у филму „Божана“ и аутор текста Ђура Петковић на промоцији је истакао да је свака личност у његовом стваралаштву заиста постојала и да преноси лична осећања, да га посебно инспиришу слике из детињства и људи уз које је одрастао, али и љубав као вечна инспирација.
„Инспирација је плес са девојком која вам се свиђа и ви сте једноставно заљубљени и само се препустите и дозволите да вас води, а ви не знате куда ће вас она одвести“, рекао је Петковић.
Истакао је и да за њега посебан значај има ношња, која када се обуче на празник Лазарева субота, истиче лепоту сваке девојке која је носи, јер је у сваки шав те ношње уткана по једна прича, поезија и радост. Када се ношња облачи она отвара један нови свет.
Професирица руског језика, одмалена заљубљена у глуму и позориште Јелена Јанковић претпремијерно је извела део монодраме „Боже врати ми памет“, аутора Срећка Симића. Монодрама је писана косовским дијалектом и требало би да буде премијерно изведена на Видовдан.
„Од малена сам на сцени, од предшколског узраста. Волела сам то да упишем и да се тиме бавим, али нисам успела да упишем академију у Скопљу, нисам хтела да пробам поново, јер сам сматрала да треба из прве да буде, али нисам одустала од тога и аматерски се тиме бавим“, рекла је Јанковић, која је од 2003 године чланица Аматерског позоришта Гњилане.
Дугогодишњи новинар листа „Јединство“ и писац на косовском дијалекту Новица Китић из Угљара прочитао је неколико својих прича из књиге „Косовске каже“. Рекао је да инспирацију за приче црпи из детињства, када је стоку чувао са старим људима и дружећи се са њима бележио је старе изразе, које, како каже, млади данас не употребљавају.
„У то време стари људи нису били школовани али су задржали тај стари косовски дијалект, били су мудри и од њих сам научио доста ствари о животу“, рекао је Китић.
Организатори догађаја Дом културе „Липљан“ и „Продукција линк“.
Извор: РТВ Грачаница