Адвокат Предраг Миљковић истакао је, након извођења доказа у случају Јелене Ђукановић која је оптужена за шпијунажу, да је предмет заснован на претпоставкама и слободним тумачењима полиције.
Миљковић је додао да је одбрана данас јасно ставила до знања да у овом случају нема речи о шпијунажи.
„Данас смо и више него јасно суду предочили да нема такорећи ни ‘ш’ од шпијунаже. Овај предмет је заснован углавном на претпоставкама и слободним тумачењима полиције, и то тумачењима неке комуникације за које је упитно да ли је законито прибављена. Сећате се, у претходној фази потврђивања оптужнице оспорили смо законитост претреса мобилних телефона. При тим приговорима смо и данас остали, с тим да смо их додатно проширили. Сматрамо и даље да се претрес мобилног телефона или било ког електронског уређаја не може десити без наредбе суда. Тужилац је овде нашао, такорећи, један механизам када привремено заплени телефон па га својим решењем упути на дигиталну форензику, односно на дигиталну анализу, изврши фактички претрес, а то назове анализом уређаја. То није исто. И даље сматрамо да треба постојати наредба суда за такво спровођење радње, јер су у питању најприватније ствари које данас човек може да има, то је његов мобилни телефон, односно дигитални садржај на том мобилном телефону“, рекао је Миљковић.
Како је навео, у овом процесу нема сведока, што је, истиче, изненађујуће за овако велики поступак.
„Само смо изводили материјалне доказе, односно тужиочеве доказе. Тужилац је на почетку елаборирао, а ми смо затим износили своје примедбе на те доказе. На крају је суд уважио наше примедбе по питању пресуде којом је Александар Влајић осуђен за кривично дело шпијунаже, као и његове изјаве, након чега је склопио споразум о признању кривице. Указали смо да та пресуда не може бити доказ против Јелене, с обзиром на то да ни сам није изјаву дао под заклетвом, односно да је имао мотив да каже било шта, да окриви било кога, па и себе, а да за то не сноси никакву одговорност. Суд је правилно одлучио када је издвојио пресуду и његову изјаву из списа предмета. Сада је упитно да ли имамо комуникацију са било којим такозваним агентом БИА-е, јер, с обзиром на то да немамо пресуду којом је он осуђен као доказ, све се заснива на спекулацијама“, додао је Миљковић.
Нагласио је и да је цео предмет пратила велика интерпретација полиције, односно полицијских истражитеља.
„Данас смо посебно указали на то, рецимо, једна порука која каже – онда је Влајић рекао да се чуо са Р и тачка, па тужилац каже да је то највероватније Р. Г. из Новог Пазара, шеф БИА. Ми смо с правом питали зашто то није, на пример, неки Ранко или неки Радош, неки Рамуш или неко, било ко, ко се зове Р. Због чега одмах скачемо на закључак да је то онај тип који баш треба тужилаштву? Иста ситуација се поновила много пута. Јелена у једној поруци каже – идем у Љ, мислећи на улицу Љермонтову у Београду где је прибавила пасош од Координационе управе, а тужилац каже – не, иде да се види са Љ. Б., агентом БИА из Београда. Превише је спекулација, интерпретација и тумачења за једну овако веома озбиљну ствар. Следеће је 23. априла, односно завршне речи у овом поступку, након чега сматрам да ће Јелена бити ослобођена онога за шта се терети“, нагласио је Миљковић.
Јелена Ђукановић је ухапшена 28. фебруара прошле године под сумњом за кривично дело шпијунаже, а на основу вишемесечне истраге.
Специјално тужилаштво Косова подигло је 2. септембра 2025. оптужницу против Ђукановић, која је терети да је од неодређеног датума па све до хапшења 28. фебруара 2025, као локална службеница ОЕБС-а на Косову, у Регионалној канцеларији у Митровици, „са пуном свешћу и директном намером починила више радњи које представљају активну помоћ обавештајној служби – Безбедносно-информативној агенцији (БИА) Републике Србије“.
„Оптужена је да је пружила податке, документе и осетљиве информације које је стекла током обављања својих службених дужности у оквиру ОЕБС-а, путем бројних комуникација са Александром Влајићем, сада осуђеним за шпијунажу и резидентним агентом БИА“, навели су тада из тужилаштва.
Извор: Косово Онлајн
