Криза у Европској унији је значајно утицала на политику проширења и не постоји бржа процедура за учлањење Србије и Албаније у европску заједницу, речено је данас током панел дискусије „Брзи колосек за ЕУ?“ која је одржана у оквиру конференције „Србија и Албанија: На путу ка Европској унији“.
Стални члан Института за хуманистичке науке у Бечу Иван Вејвода оценио је да су односи између Србије и Албаније дуговечни и подсетио на чињеницу да је Албанија између шездесетих и осамдесетих година 20. века сматрана једном од најизолованијих земаља, док је Југославија била виђена као прва земља која ће се придружити европској заједници.
„Коло среће историјско се тако окренуло да је сада Албанија испред Србије у том процесу. То говори о томе да судбину сами кројимо и да можемо сами да идемо против ‘ветрова судбине’ ако имамо ту способност да кормиларимо том судбином“, објаснио је Вејвода.
Директор истраживања Института за сарадњу и развој у Тирани Ардијан Хачкај нагласио је да сматра да брзи колосек за чланство у ЕУ не постоји, али да је важно разговарати о томе зашто не постоји напредак у редовном процесу.
Говорећи о заједничкој идеји председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме о ограниченом чланству две земље у ЕУ, Хачкај је рекао да је циљ тог писма био покушај да се подигне свест јавности о томе да треба да се иде брже и другачије на путу ка ЕУ, а не да се покрене нова процедура за чланство.
„Не постоји правна могућност за нову процедуру. Мислим, јасно је протумачено и већ је речено да не може бити приступа јединственом тржишту без владавине права. То је потпуно јасно“, рекао је Хачкај.
Дипломата Душко Лопандић рекао је да је питање проширења тест за ЕУ, као и да се показало да је криза у ЕУ значајно утицала на процес проширења.
„Наравно, Украјина је променила тај однос, али прича о брзом процесу уласка се некако успорила. Опет имамо реакције горе – доле унутар ЕУ. Кад погледамо шта се урадило на питању реформи унутар ЕУ, да ли су примљене нове чланице у последње четири године, рекао бих ништа“, рекао је Лопандић.
Додао је да се однос према Украјини као потенцијалној чланици ЕУ променио од тренутка када је отпочео рат на њеној територији јер се пре рата није размишљало о томе да та држава постане чланица ЕУ, док су након његовог почетка стигле поруке да би Украјина јако брзо могла да постане чланица заједнице.
Професорка на Катедри за европске трансформације и интеграције Колеџа Европе Одета Барбулуши нагласила је да су државе региона Западног Балкана протеклих година биле фокусиране на стварање регионалне сарадње зато што нису постојали изгледи за чланство у ЕУ.
„То се променило у 2022. и једна тема на коју морамо да се фокусирамо јесте како да изградимо даље ствари на основу онога што смо изградили у билатералној сарадњи у протеклој деценији, и на који начин да то капитализујемо, да бисмо се припремили за улазак у ЕУ“, рекла је Барбулуши.
Додала је да је неопходно пронаћи начин да се капитализује сарадња између експертске заједнице и да то није могуће занемарити због фокуса који је тренутно на проширењу ЕУ.
Претходно су своја излагања на конференцији „Србија и Албанија: На путу ка Европској унији“ своја излагања имали председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић, регионални директор „Ханс Зајдл фондације“ за Југоисточну Европу Клаус Флезингер, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева и стални заменик амбасадорке Немачке у Србији Карстен Мејер-Вајфахузен, док је у наставку конференције одржана и панел дискусија Билатерални односи Србије и Албаније или како успешно заобићи „слона у соби?“.
Извор: Танјуг
