Израелски парламент усвојио је закон којим се уводи смртна казна за Палестинце осуђене за убиство Израелаца из националних мотива, уз подршку израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, док су организације за људска права оштро осудиле меру као дискриминаторну и драконску.
Законом се, наводи АП, уводи смртна казна вешањем као подразумевана казна за Палестинце са Западне обале осуђене за убиства из националних мотива.
Истовремено, израелским судовима даје се овлашћење да за сопствене држављане изричу смртну казну или доживотни затвор, а закон се неће примењивати ретроактивно. Током гласања, седници је присуствовао и Нетанјаху, који је лично гласао за закон.
Министар националне безбедности Израела Итамар Бен-Гвир, који је предводио иницијативу, поздравио је усвајање закона, оценивши га као доказ снаге државе.
„Од данас ће сваки терориста знати, и цео свет ће знати, да ко одузме живот, Израел ће одузети његов живот“, изјавио је Бен-Гвир.
Предвиђено је да извршење смртне казне уследи у року од 90 дана од изрицања пресуде
Закон би требало да ступи на снагу у року од 30 дана, док би извршење смртне казне требало да уследи у року од 90 дана од изрицања пресуде.
Организације за људска права у Израелу и Палестини, као и међународне институције, укључујући Уједињене нације, оштро су критиковали закон, наводећи да је расистички и да успоставља неједнак правни третман.
Према наводима критичара, закон практично ограничава примену смртне казне на Палестинце, јер војни судови, који суде Палестинцима са Западне обале, добијају налог да изричу ову казну за убиства Израелаца „као чин тероризма“.
Ти судови, међутим, могу у „посебним околностима“ преиначити казну у доживотни затвор.
Истовремено, цивилни израелски судови, који суде израелским држављанима, укључујући и Палестинце са израелским држављанством, могу да бирају између смртне казне и доживотног затвора у случајевима убистава са циљем наношења штете држави или њеним грађанима.
Правни стручњаци упозоравају да такве разлике могу да доведу до дискриминације у примени закона, док поједини наводе и да израелски парламент нема надлежност да доноси законе за територију Западне обале.
Удружење за грађанска права у Израелу већ је поднело жалбу највишем суду, оцењујући закон као „дискриминаторан по својој суштини“.
Иако израелско законодавство формално предвиђа смртну казну за одређена кривична дела, она није примењена од 1962. године, када је погубљен нацистички злочинац Адолф Ајхман.
Закон се неће односити на нападе Хамаса изведене 7. октобра 2023. године, за које је у припреми посебан правни оквир.
Усвајање овог закона, према оценама АП-а, представља завршницу вишегодишњих настојања израелске крајње деснице да пооштри казне за Палестинце осуђене за нападе мотивисане национализмом.
Извор: Танјуг