У Скупштини Србије у току је седница Одбора за образовање, науку и технолошки развој, на чијем је дневном реду стање на државним универзитетима у Србији.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић замолила је ректоре да се изјасне по неколико питања, међу којима је прво да ли су у протеклих годину дана, што им је дужност према закону и статуту универзитета, писаним путем упозорили декане факултета о незаконитој употреби зграда и потенцијалним опасностима које ноћења у зградама факултета могу да донесу.
Брнабићева је на седници, а после трагичног догађаја у којем је двадесетпетогодишња студенткиња Филозофског факултета изгубила живот, рекла да је тужно што данас, након нешто више од годину дана, мора да се разговара на тему безбедности на факултетима.
„Зашто су отворена врата зграде факултета после 22 часа, до када факултет ради и ко тачно дозвољава окупљања у ноћним сатима и коме? Да ли знате ко борави у зградама наших државних универзитета, ко води рачуна, ко брине о безбедности и сигурности студената? Како се запаљива и пиротехничка средства унесу у зграде факултета и ко је за то одговоран? Зашто је ректору Ђокићу тзв. бољшевички пленумаш на вратима ректората Београдског универзитета, а не неко званично обезбеђење, ко су ти људи, ко им је дао овлашћење да спречавају људе да улазе у зграде ректората и када планирате да се зграда ректората врати свим студентима?“, упитала је Брнабић на седници Одбора, којој присуствују и ректори државних универзитета.
Подсећајући на догађај из децембра 2024. године, о којем су писали медији, Брнабићева је упитала ректора Владана Ђокића шта је предузето поводом догађаја када је један студент Филозофског факултета Универзитета у Београду попио већу количину таблета са циљем да се убије. Подсетила је и на састанак који је са ректорима и деканима имала 21. јануара 2025. године, на којем су разговарали на теме блокада факултета и заштите права студената.
„Колико тужно изгледа да данас морамо опет да разговарамо о заштити права студената и њиховој безбедности. Ми смо тада са ректорима разговарали о одговорностима ректора и декана, не напамет, не на основу онога што желимо и волимо, већ на основу закона Србије и тада смо се посебно фокусирали на организацију редовне наставе, на коришћење простора високошколских установа, заштиту права студената, бригу и безбедност свих студената. Изузетно ми је жао што данас морамо да разговарамо на тему бриге за студенте, поштовање закона и безбедност на нашим факултетима“, рекла је Брнабићева.
Министар просвете Дејан Вук Станковић је рекао да трагедија која се догодила на Филозофском факултету поставља један политички и морални императив, а то је функционисање правне државе.
Подсетио је да је универзитет део правног система Републике Србије и да се на њега односе сви закони, од закона о високом образовању до свих других закона који се тичу безбедности и заштите на раду.
„Сходно томе, одговорност је прецизирана, јасно утврђена и на надлежним институцијама је да у непристрасној и прецизној истрази утврде. Нико није крив унапред, али нико није ни изузет из истраживања његове одговорности и то оне одговорности које су у домену законом дефинисаних надлежности“, навео је Станковић.
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић рекао је да трагедија која се догодила на Филозофском факултету у Београду захтева правду и навео да од момента трагедије факултет у потпуности сарађује са свим државним органима како би се установиле околности под којима је дошло до трагичног догађаја.
Говорећи о реаговању државних органа након трагедије, изнео је тврдњу да се, како је навео, „напад на универзитет наставља“ и поновио раније наводе о „притисцима на академску заједницу“. Према његовој оцени, универзитет се од стране власти „не третира као партнер“, већ као „претња, противник“. Додао је да „Универзитет у Београду не прихвата да буде непријатељ, јер је Универзитет као цела академска заједница један од темеља нашег друштва и један од стубова наше државе“.
Он је позвао све надлежне органе да професионално раде свој посао у расветљавању трагичног случаја, како би се дошло до откривања чињеница. Према његовим речима, у овом трагичном случају се поставља друго питање, а то је, како је навео, „где је била хитност и јавна мобилизација“ када је страдало 16 жртава у паду на надстрешнице 1. новембра 2024. године на железничкој станици у Новом Саду.
На питање Брнабић да ли је у претходних годину дана писаним путем упозорио руководство факултета о незаконитој употреби зграда и потенцијалним опасностима која ноћење у просторијама факултета и боравци ван оквира делатности високог образовања могу да изазову, Ђокић је рекао да „није у тужилаштву да би одговарао на таква питања“.
Седници, на позив председника одбора Марка Атлагића, присуствују чланови Одбора, представници МУП-а, као и ректори државних универзитета.
Извор: Танјуг