Поводом Националног дана борбе против лимфома одржан је у Београду скуп у организацији Удружења пацијената оболелих од лимфома ЛИПА, на којем је указано на значај раног откривања ове групе малигних обољења, правовременог препознавања симптома, али и адекватног и доступног лечења.
Ове године у фокусу је најчешћи агресивни подтип нон-хочкиновог лимфома – дифузни Б-крупноћелијски лимфом (ДБКЛ), који се води као ретка болест. ДБКЛ је агресивна болест и уколико се не лечи, оболели има очекивани животни век од свега три до четири месеца.
У Србији је према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ 2024. године дијагностиковао око 400 пацијената са дифузним Б-крупноћелијским лимфомом, а преминуло је 230 од последица ове болести.
О важности подизања свести о овим болестима говорили су др Марија Елез са Клинике за хематологију ВМА, др Војин Вуковић са Клинике за хематологију Универзитетског Клиничког центра Србије, пацијенткиња са дифузним крупноћелијским лимфомом Александра Младеновић и Маја Марковић испред Удружења ЛИПА.
Стручњаци су истакли да откривање болести у раној фази и благовремено започињање терапије значајно смањују ризик од компликација и повећавају шансе за излечење. Међутим, уколико није укључена адекватна терапија, болест може завршити летално. Данас постоје иновативни терапијски модалитети чијом применом су шансе за излечењем ових болести много веће.
„Увођењем савремених терапија на позитивну листу лекова, РФЗО је направио невероватан помак за неке карциноме, али и даље имамо малигне болести, попут великог броја хематолошких малигнитета, односно агресивни дифузни Б-крупноћелијски лимфом, Хочкинов лимфом, полицитемија вера (ПВ), код којих нису доступни иновативни лекови. На пример, више од 20 година у Србији ниједан иновативни лек за ДБКЛ није стављен на листу лекова“, истакла је Маја Марковић из Удружења ЛИПА.
Стручњаци су истакли да је код болесника, без обзира на форму болести, неопходно увести најефикаснију терапијску опцију за лечење у свим линијама, нарочито у првој, када би исходи лечења били најбољи и када су шансе да се спречи поновна појава болести (релапс) и очува квалитет живота, највеће.
„Дифузни Б-крупноћелијски лимфом је најчешћи нон-хочкинов лимфом. Иако се понекад назива ретким, у пракси се јавља свакодневно. Болест се може манифестовати увећањем лимфних чворова, али често дуго остаје непримећена док се развија унутар тела, па се дијагностикује тек у узнапредовалој фази. Дијагноза се поставља биопсијом, која представља златни стандард, уз помоћ савремених дијагностичких метода“, навео је др Војин Вуковић са Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије.
Стандардна терапија даје добре резултате код око 50 одсто пацијената, док за другу половину већ на почетку можемо да проценимо да неће адекватно одговорити на лечење, рекла је др Марија Елез са Клинике за хематологију ВМА.
„Савремена медицина нам омогућава да, на основу прогностичких и молекуларних параметара, препознамо те пацијенте и да за њих постоје препоруке да се одмах укључе иновативне терапије, али код нас оне нису системски доступне“, истакла је др Елез и додала да иновативни лекови могу значајно да продуже живот и побољшају његов квалитет.
Успешно лечење пацијента није само лична победа, оно доноси и значајан друштвени бенефит смањењем трошкова лечења, компликација и одсуства са посла, док пацијент добија прилику да се врати породици и свакодневном животу, истакла је Марковић која се од ДБКЛ лечи више од 20 година.
ДБКЛ је малигно обољење лимфоцита – белих крвних ћелија које имају кључну улогу у имунолошкој одбрани организма. Болест се често развија тихо и подмукло, а први симптоми могу личити на безазлену инфекцију: безболно увећани лимфни чворови, повишена температура, ноћно знојење, губитак телесне тежине, свраб, црвенило коже и изражен умор.
Национални дан борбе против лимфома успостављен је пре пет година, заједничком иницијативом Српске лимфомске групе, струковног удружења и Удружења оболелих од лимфома ЛИПА и обележава се последње недеље марта.
Извор: Танјуг