Државне мере за ублажавање енергетске кризе, укључујући значајно смањење акциза на нафтне деривате, за сада дају резултате у стабилизацији тржишта и заштити стандарда грађана и привреде. Ипак, стручњаци упозоравају да би неизвесности на глобалном тржишту енергената могле да потрају и утичу на инфлацију, буџет и привредни раст.
Србија годишње приходује око две милијарде евра од акциза на нафту, што је највећи акцизни приход у буџету, већи и од акциза на дуванске производе. Упркос томе, држава се одлучила на њихово значајно смањење како би ублажила удар раста цена енергената.
Представник Привредне коморе Србије Бојан Станић, оценио је да је кључни циљ мера – контрола цена и стабилно снабдевање – за сада остварен.
„Смањење акциза омогућило је да не дође до наглог скока цена горива, као што се десило у многим земљама Европске уније. Код нас је раст био благ и подношљив у односу на глобалне околности“, рекао је Станић за Радио Београд.
Додао је да држава већ годинама утиче на цену горива кроз механизам недељног одређивања максималних цена, што се у актуелној кризи показало као важан инструмент стабилизације.
Према његовим речима, додатну сигурност обезбеђују стабилне резерве и функционисање домаће прераде нафте. „Нафта улази у земљу, прерађује се у рафинерији у Панчеву и део домаће понуде омогућава утицај на малопродајно тржиште“, истакао је Станић. Очекује се и потписивање краткорочног споразума о снабдевању гасом по повољнијим ценама, што би додатно растеретило привреду и грађане.
Иако тренутне мере дају резултате, остаје питање колико дуго ће држава моћи да амортизује спољне шокове. „Постоји простор за додатне интервенције – даље смањење акциза, евентуалне корекције ПДВ-а или циљане субвенције за најугроженије секторе“, навео је Станић.
Не искључује ни могућност ребаланса буџета уколико криза потраје. „У случају продужене кризе, дефицит би могао да порасте са планираних око 3 одсто на 3,5 или 4 одсто БДП-а, али то не би било неуобичајено, имајући у виду спољне околности“, рекао је Станић.
Цена нафте тренутно се креће око 100 долара по барелу, али даљи развој ситуације зависи од геополитичких кретања, посебно на Блиском истоку.
„За значајнији скок цена, на пример на 120 или 130 долара, потребна је озбиљна ескалација сукоба. Без тога, такав сценарио је мање вероватан“, оцењује Станић. Ипак, упозорава да и без додатне ескалације високе цене енергената могу потрајати због оштећене инфраструктуре и неизвесности на тржишту.
Раст цена енергената већ утиче на инфлацију кроз повећање трошкова производње и транспорта. „Постоји реална претња новог инфлаторног таласа, иако вероватно слабијег него претходних година“, рекао је Станић.
Додао је да би централне банке у том случају задржале или додатно повећале каматне стопе, што би утицало на скупље задуживање за привреду и грађане.
Посебан фокус мера је на заштити најугроженијих слојева становништва. „Контрола цена је кључна јер највећи део грађана има ограничене приходе и највише осећа инфлацију“, нагласио је Станић.
Подсећа и на ограничење цена горива за пољопривреднике, што треба да олакша сетву и очува домаћу производњу хране.
Упркос изазовима, Станић оцењује да је српска економија тренутно стабилна. „Макроекономски показатељи су позитивни. Очекује се раст БДП-а од око 3,5 одсто, инфлација је под контролом, а извоз услуга расте“, рекао је Станић.
Ипак, упозорава да ће даљи ток у великој мери зависити од међународних околности. „На ризике споља не можемо да утичемо, али можемо да им се прилагођавамо. То је суштина економске политике у оваквим кризама“, закључио је Станић.