Чланови Одбора за европске интеграције Скупштине Србије данас су информисани о активностима Оперативног тима за процес приступања Србије ЕУ, а шеф тог тима Данијел Апостоловић казао је да им је приоритет припрема кластера два, пет и шест за отварање и додао да је његова процена да је кластер два наближе припреми за испуњавање мерила.
Како је нагласио, комплетан план активности припрема за отварање кластера је сачињен са Европском комисијом са роковима завршетка.
Апостоловић је подсетио да је Оперативни тим формиран пре два месеца на иницијативу председника Вучића и додао да су за ово време постављени приоритети и направљен план да се дође до бржег помака у европским интеграцијама.
„Кључни приоритет је припрема преосталих кластера, кластер 1 и 4 су отворени, кластер 3 је спреман за отварање пет година, а преостали су кластери 2, 5 и 6 који се односи на спољне односе“, рекао је Апостоловић.
Како је додао, кластер 6 је за све остале најлакши, али за Србију је посебно изазовно поглавље 31.
„Из угла држава чланица, да бисмо поново приступили скринингу траже нам већи степен усклађености са спољном политиком ЕУ. Сада је наша усклађеност на 68 одсто, обећање је да ћемо бити око 70 одсто у наредном периоду“, казао је Апостоловић.
Додао је да је приоритет и испуњавање мерила за поглавља 23 и 24 из области владавине права и навео да је то комплексан посао.
Апостоловић је казао да у том смислу нису само два министарства у питању и додао да ће бити „оживљена“ радна група за испуњавање прелазних мерила за поглавља из области владавине права.
Како је најавио, у јуну ће највећи број закона које је Србија у обавези да усвоји доћи на дневни ред у парламент, а да ће неки од њих бити и у априлу пред посланицима.
„Динамика не зависи само од Владе Србије, Оперативног тима, већ и од коментара Европске комисије“, казао је Апостоловић.
Како је рекао, за њега је било најважније да се направи план и додао да је овај који је сачињен одличан и амбициозан.
Други приоритет је, како је навео Апостоловић, реформска агенда у оквиру Плана раста ЕУ за Западни Балкан.
Апостоловић је додао да је фокус тима на испуњавању свих препорука у сваком појединачном поглављу и указао да би комуникација институција државе Србије и институција ЕУ требало да буде још боља.
Поручио је да су европске интеграције заједнички пројекат који је у интересу грађана и да је циљ Оперативног тима да Извештај Европске комисије за ову годину буде много бољи у сваком поглављу од прошлогодишњег.
„Народна скупштина има своју кључну одлуку да политичко неразумевање и политичке сукобе оставимо по страни да бисмо кренули напред на нашем путу европских интеграција“, казао је Апостоловић.
Навео је и да европска комесарка за проширење Марта Кос није одбила предлог председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме о заједничком уласку у заједнички шенгенски простор, већ да је упитала да ли су двојица лидера свесна шта је све што је потребно урадити да би се до тога дошло.
Како је навео, одговор Србије је да је свесна и спремна за то.
Чланови одбора из опозиционих странака навели су да је према извештају Оперативног тима и даље све исто, односно да се говори о убрзању европских интеграција, али да се конкретно на томе ништа не ради са замеркама по питању области владавине права на недавно усвојен сет правосудних закона, које зову „Мрдићевим законима“.
Такође, казали су и да је портал „Политико“ добро интерпретирао Марту Кос која је одбила предлог Вучића и Раме на дипломатски начин.
Седници одбора, којој је председавала председница скупштинског Одбора за европске интеграције Елвира Ковач, присуствовао је и министар за европске интеграције Немања Старовић.
Одговарајући на критике опозиционих чланова одбора да би председник Србије требало да одлучи да ли хоће да „сарађује са Рамом или да се спрема за рат са Албанијом“, Старовић је казао да се Србија спрема за то да учини 21. век веком мира и сарадње.
„На жалост, то не зависи само од нас, односно зависи од онога у којој ћемо мери бити способни да одвратимо сваког потенцијалног агресора“, казао је Старовић.
Додао је да се формирање војног савеза Приштине, Тиране и Загреба мора третирати као претња.
„Али, Србија није држава једног проблема и једног питања, чланство у ЕУ је део нашег националног интереса и интерес је да се препозна заједнички интерес са, у овом случају, Албанијом“, рекао је Старовић.
Коментаришући друге критике опозиционих чланова одбора, Старовић је навео да само у Србији не постоји друштвени консензус да је приступање Европској унији национални интерес.
„На жалост, то није ништа ново“, навео је Старовић.
Додао је да смо томе сведочили и када су усвајане измене Устава Србије када, како је нагласио, није постојао минимум подршке проевропске опозиције.
Казао је да не постоји ниједно драматично реформско кашњење које би могло да доведе до тога да Србији не буду исплаћена средства из Плана раста ЕУ за Западни Балкан која су опредељења за нашу земљу.
Извор: Танјуг