Амбасадор Србије при ЕУ и шеф Оперативног тима за приступање ЕУ Данијел Апостоловић изјавио је данас да је заједнички позив председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме на убрзану интеграцију земаља кандидата у јединствено тржиште ЕУ и Шенгенски простор, без добијања права вета, одличан предлог и да он треба да буде подржан у ЕУ, и додао да је став европске комесарке за проширење Марте Кос по овом питању некоректан.
Апостоловић је рекао, да је изјава Марта Кос, која је одбацила овај предлог рекавши да „није сигурна да ли Вучић и Рама знају колико морају да постигну ако желе да буду део Шенгена, некоректна с обзиром на чињеницу да план раста и ЕУ инсистира на постепеној интеграције док земље кандидати чекају пуноправно чланство, као и да је то њен лични став а не став Европске комисије.
„Она је хтела да каже да много ствари треба да се испуни да би једна држава постала чланица Шенгена, јер Шенген је раније долазио не са чланством у ЕУ него након тога. Нас ништа не спречава да интензивно почнемо да испуњавамо услове у овој фази, нико не зна кад ћемо ми и други кандидати постати чланови, процес је дугачак. Док чекамо зашто се не бисмо интегрисали у унутрашње тржиште, то је корист и за кандидате и за ЕУ“, навео је он за К1 телевизију.
Апостоловић је истакао да се ова изјава Марте Кос коси са планом раста и стремљењима ЕУ и нове методологије која је усвојена, с обзиром на то да план раста за Западни Балкан представља постепену интеграцију у разне политике, пре свега економске.
Додао је да је разговарао са многим амбасадорима држава чланица ЕУ у Бриселу којима се предлог Вучића и Раме допао, и оценио да би можда били и спремни да подрже ту идеју.
„Оно што је доживело не од стране држава чланица је предлог ЕК за тзв. обрнуто чланство, а оно је дошло на дневни ред од када је процурео мировни план за Украјину и потенцијално чланство за њих 2027. године. Обрнуто чланство подразумева да не чекате да испуните све неопходне услове и затворите све кластере, већ да постанете члан ЕУ без права вета, комесара и одлучивања у одређеним радним групама и да онда постепено како се придружујете одређеним сегментима добијате право гласа у тим радним групама“, навео је он.
Апостоловић је рекао да је за њега то тзв. обрнуто чланство добра идеја јер самом чињеницом да је нека земља члан, онда је она више мотивисана да ствари брже и боље ради и унапређује, и додао је и сам председник Србије Александар Вучић изјавио да би Србија била врло „за“ такву врсту чланства.
Напоменуо је да је чланство у ЕУ увек била политичка одлука с обзиром на то да 2007. године када су Бугарска и Румунија постале чланице оне нису испуниле све услове, већ су 15 година биле под механизмом координације и надзор и испуњавале мерила која Србија сада испуњава као кандидат за чланство.
„На том састанку на којем је та идеја о обрнутом чланству доживела почетни крах, било је речи о постепеној интеграцији која је прилично подржана, и било је идеје да се постојећа методологија мало измени у смислу да би убрзала процес и да се за отварање кластера не тражи једногласност у одлучивању већ квалификована већина. Мислим да ће то теже проћи, али остаје да се види“, додао је он.
Апостоловић је рекао да иако је Србија јасно показала да је њен пут ка ЕУ, и даље је присутан недостатак стратешког приступа ЕУ и држава чланица према Србији, као и неразумевање ситуације земаља кандидата јер се не може сваки кандидат посматрати на исти начин.
Додао је да то разуме Европска комисија и велики број држава чланица, док неки број држава чланица који је ближи Русији то не разуме.
Говорећи о Оперативном тиму за приступање ЕУ и шта је све урађено за 60 дана од када је тим основан, Апостоловић је рекао да је доста тога урађено за само два месеца, и додао да се тим фокусирао на кључне приоритете као што је припрема за отварање преосталих кластера, кластер 2, кластер 5 и кластер 6 који је прилично изазован јер се односи на спољно односе.
„Фокус нам је такође и на прелазним мерилима из области владавине права. То је један огроман посао, имамо 91 прелазно мерило. Пре него што отворите ове кластере имате мерила за отварање поглавља 23 и 24 које смо испунили још на почетку преговора. Они дефинишу прелазна мерила, то је усвајање бројних важних закона, то је суштинска промена у области правосуђа, борбе против корупције, људских права“, објаснио је он.
Истакао је да су прелазна мерила изузетно важна јер када се она заврше то значи да смо на половини процеса, напоменувши да по новој методологији не може да се почне затварање поглавља док се не заврше прелазна мерила.
„Косово, санкције према Русији, борба против корупције, владавине права, слобода медија јесу кључне замерке које су и медијски истакнуте, али има заиста гомила ствари које су техничке и које треба да урадимо и то је оно што је и председник рекао када је формирао овај тим. Оперативни тим је формиран са циљем да буде стварно оперативан, ми сваког понедељка у 12 сати имамо састанке где решавамо проблеме“, додао је он.
Апостоловић је рекао да од када је формиран Оперативни тим за приступање ЕУ, сваког понедељка у 12 часова чланови тима се састају, и додао да осим тога имају и друге бројне састанке и да је потпуно промењена динамика односа и са Европском комисијом по свим овим питањима.
Важно је да свако министарство зна шта треба да ради како не би било неразумевања, изјавио је он и додао да је фокус тима такође и на реформској агенди плана раста где када се испуне одређени кораци, добија се новац од ЕУ.
Одговарајући на питање зашто је било неопходно да се формира Оперативни тим с обзиром на то да постоји Министарство за европске интеграције, Апостоловић је оценио да је био неопходан додатни подстицај овом процесу, и додао да је овај Оперативни тим заменио једно велико тело координационо које је имало 60 чланова, а које се није састајало.
„Ту разлоге можемо да тражимо и у чињеници да ми практично четири и по године нисмо ништа отворили у процесу приступних преговора, да је дошло до пада ентузијазма, да нам је у неком тренутку можда било јасно да док не уведемо санкције Русији нећемо нигде даље ићи. Прошла година нам је била изазовна у сваком смислу, сада треба сви максимално да искористимо наредни период јер видим добру вољу код нас да хоћемо да завршимо све што се нас тиче“, поручио је он.
Апостоловић је рекао да када је у Србији постојао апсолутни моментум за преговоре од 2012. године, тада је у ЕУ била прилична скепса о проширење, до те мере да је реч проширење била забрањена да се нађе у документима ЕУ, истакавши да је до новог моментума у ЕУ дошло почетком рата у Украјини где Србију кочи чињеница што није увела санкције Русији.
Одговарајући на питање колико невладин сектор у Србији данас помаже Оперативном тиму када је у питању процес приступања, Апостоловић је истакао да се невладин сектор практично повукао из процеса приступних преговора током прошле године, и поручио да је јако важно да се отпочне много боља комуникација и односи Оперативног тима, Владе и невладиног сектора јер без тога Србија неће моћи да остварује значајнији напредак.
Како је навео, за нову медијску стратегију која треба да се донесе до јуна, за сада медијска удружења и новинарска удружења на позив Министарства за информисање нису одговорила, а без тога Србија не може да иде напред.
„Европске интеграције, процес приступних преговора је заједнички пројекат свих нас. Министарства, агенције, државна управа има велику одговорност, али одговорност је и на осталим актерима, разним удружењима, невладином сектору, тужилаштву“, поручио је он.
Осврћући се на нацрт годишњег извештаја о Србији, који је саставио известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула, Апостоловић је оценио да је тај нацрт скарадан јер сматра да је немогуће да постоји ни једна позитивна ствар у Србији, и додао да то што се налази у извештају су политичке поруке европарламентараца који припадају различитим политичким групама.
Додао је да Србија може преко посланичких група да покуша да они амандирају тај нацрт резолуције тако што ћемо им доставити чињенице.
„Што се тиче ЕК, њихови извештаји су чињенични, када је реч о преговарачким поглављима у опису политичке ситуације они се ослањају на извештаје делегације ЕУ у Србији, на извештаје амбасада држава чланица у Београду, на невладине организације, многе међународне организације и праве неку врсту компилације. Треба отворено да разговарамо о свему када шаљу тај извештај, да не буде после да морамо да будемо ми критични онога што се наводи у извештају“, поручио је он.
Апостоловић је рекао да су извештаји ЕК о Србији у највећем делу чињенични и да одговарају реалности јер је у последњих пет извештаја ЕК констатовала да је Србија испунила услове и да је спремна да отвори кластер 3, али да су државе чланице биле те које се нису сложиле са тим због недовољне усклађености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком, односно што Србија није увела санкције Русији.
На питање шта ће Србија морати да урадити по питању сета правосудних закона који је Народна скупштина усвојила крајем јануара, имајући у виду да ЕУ инсистира на обустави ових измена и на њихову хитну ревизију, Апостоловић је изјавио да је сама процедура кључна замерка ЕУ по питању овога, зато што све оно што је важно за процес европских интеграција и процес приступних преговора мора да се консултује са ЕК, а поготово оно што се односи на владавину права.
„У овом случају требало је да прибавимо мишљење Венецијанске комисије, и након тога да пошаљем ЕК пре него што закон пошаљемо на усвајање у Народну скупштину. Погрешили смо процедурално, председник је рекао да се то убудуће не дешава. Друга замерка је решење у овом закону које се односи на привремено упућивање тужилаца у Јавно тужилаштво за организовани криминал, што је Венецијанска комисија и препоручила да урадимо“, објаснио је он.
Апостоловић је рекао да Србија треба да испуни и уради све оно што је до ње када је у питању процес приступања ЕУ, у ишчекивању повољнијег геополитичког момента, политичког момента према нама, и да имамо све спремна кластере, и оценио да процедурално бирократски Србија све може да заврши најкасније до 2028. године.
Извор: Танјуг