Процес пријаве за лична документа за Србе на Косову који до сада нису били у систему институција у Приштини почео је у понедељак. Представници цивилног друштва Срба са Косова истичу да у пракси постоји много конфузије и нејасноћа као и да ће тешко за три месеца бити обрађене хиљаде захтева.
Власти у Приштини почеле су прошле недеље да спроводе Законе о странцима и возилима, али је Србима на Косову дат рок од три месеца за добијање локалних докумената. Житељима централне Србије који раде и студирају на северу, биће издаване привремене дозволе за боравак у трајању од годину дана.
У понедељак је почело пријављивање за локална лична документа за Србе са и ван Косова који раде у јужној српској покрајини.
Према речима Милице Андрић Ракић из Нове друштвене иницијативе, грађани који су покушали да поднесу захтеве углавном добијају исту листу докумената као и раније.
„Једино што је новина јесте да сада могу да аплицирају са српском личном картом и да не морају да иду у Приштину, већ то могу да ураде у локалним самоуправама. Све остало је практично исто“, навела је за РТС Андрић Ракићева.
Додаје да и даље постоје бројне нелогичности – попут захтева да грађани доставе уверење да нису осуђивани на територији Косова, иако тај документ не могу да добију без личних докумената које издаје Приштина.
Посебан проблем представља положај више хиљада људи који годинама не могу да регулишу свој статус.
Без косовских докумената, њихова српска документа се у систему у Приштини сматрају неважећим, што им онемогућава да отворе рачун у банци, запосле се или упишу имовину на своје име. „То су људи који су практично у потпуној правној и економској блокади“, истиче Андрић Ракићева.
Иако локалне институције тврде да чекају инструкције надлежних министарстава, у пракси се појављују различита тумачења правила.
Службеници, како се наводи, незванично најављују могућа изузећа и алтернативна решења за поједине услове, што додатно уноси конфузију међу грађане. Као пример се наводе услови за доказивање финансијских средстава, који су за многе апликанте тешко оствариви.
Додатни изазов представљају кадровски капацитети локалних администрација.
Након одлазака запослених 2022. године и промене структура у општинама, постоји бојазан да службеници неће моћи да обраде велики број захтева у предвиђеном року. „Ради се о више хиљада људи и биће веома тешко да се цео процес заврши у року од три месеца“, оцењује Андрић Ракић.
Иако је рок за завршетак процеса постављен до 16. јуна, Андрић Ракићева сумња да ће бити испоштован.
Како наводи, интересовање грађана ће тек расти, а сматра да је већ сада јасно да процедура захтева време и додатна појашњења.
Очекује се да Европска унија пажљиво прати спровођење процеса, што би могло да доведе до постепеног поједностављивања процедура.
„Надам се да је ово почетна збрка између центалних и локалних власти да ће се ствари у ходу решавати“, истиче Андрић Ракићева, додајући да су закони формално усклађени са европским стандардима, али да је проблем у њиховој примени.
Поред административних питања, процес отвара и шире теме, укључујући будућност српских институција у области образовања и здравства.
Док власти у Приштини говоре о интеграцији, у Охридском споразуму, како каже Милица Андрић Ракић, помиње се и модел по коме би те институције имале статус посебних, формално приватних установа чији би оснивачи требало да буду ресорна министарства Републике Србије.
Како ће то решење изгледати у пракси и да ли ће бити прихваћено, остаје да се види.
Андрић Ракићева напомиње да косовски премијер Аљбин Kурти говори о интеграцији српског здравства и школства.
„Сматрам да српска страна треба да прича о легализацији тих институција, то јест њиховој регистрацији имајући у виду историју онога што се дешавало. Обично је интеграција значила улазак у систем јавних приштинских институција“, закључује Милица Ракић Андрић.
Извор: РТС