Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да је Србија уочи НАТО агресије 1999. године била изложена тешкој безбедносној ситуацији на Косову и Метохији и да је упркос томе покушавала да дијалогом решава кризу на КиМ, али да до тога, нажалост, није дошло.
Одаловић је, поводом 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ, рекао за Танјуг да су тадашње власти у више наврата пре бомбардовања, покушале да успоставе разговор са представницима Албанаца на Косову како би се зауставили сукоби, уз наду да до НАТО напада неће доћи.
„Ми нисмо били неко који је призивао НАТО агресију, нити је са НАТО-ом на било који начин био у конфронтацији. Ми смо покушавали да са косовским Албанцима кроз започети дијалог решавамо питање аутономије, степена аутономије, вршења власти која је доле била постављена у складу са Уставом. Били смо спремни да одређене уступке урадимо да би то једноставно функционисало. Међутим, њима није дозвољено ни да седну за сто“, истакао је Одаловић.
Навео је да је југословенска делегација 17 пута на највишем нивоу долазила да се сретне са представницима Албанаца са Косова и да разговара о мирном решењу.
„Нажалост, сем првог састанка, никада се више нису састали. То је била наша и добра вера и добра намера“, рекао је Одаловић и додао мисли да о томе нису одлучивали на Албанци на Косову.
„Неки центри су већ у октобру 1998. године донели одлуку да ће нас бомбардовати“, навео је Одаловић.
Говорећи о преговорима у Рамбујеу, који су претходили бомбардовању, Одаловић је указао да оно што је тада представљено делегацији СР Југославије била општа капитулација на коју, како је истакао, нико одговоран није био спреман да пристане, без обзира на то што су последице биле катастрофалне.
„Веровали смо да ће ауторитет међународних организација бити такав да ће спречити једну овакву агресију какву је НАТО извршио на нашу земљу“, додао је Одаловић.
Навео је да је присуством тадашњег шефа посматрачке мисије ОЕБС на Косову Вилијама Вокера 1998. године почела „прљава“ кампања против Србије.
„Имамо међународну заједницу која је набила главу у песак јер јој не одговара да се ове ствари чују и виде, јер су они саучесници тога, саучесници од припреме, директне интервенције до онога што се касније реализовало. Они су своју јавност у ствари припремали на лажима. Једна од лажи је била Вокерова, која је припремала првенствено америчку јавност и јавност западних земаља које су подржале НАТО агресију“, навео је Одаловић.
Говорећи о почетку бомбардовања 24. марта, Одаловић је истакао да је напад био очекиван и да је ситуација била изузетно тешка и додао је да је, осим ваздушних удара, становништво на Косову било изложено и нападима албанских терориста.
Присећајући се страдања цивила и разарања од НАТО бомби, навео је да су то слике које се не могу заборавити, а као један од најтежих догађаја испричао је случај када је погођена кућа у којој је страдало 11 људи, међу којима деветочлана породица Рома.
Као посебно потресан случај навео је погођен аутобус са цивилима у месту Лужане, при чему је страдало више од 60 особа.
Одаловић је подсетио да су током бомбардовања оштећени цивилни објекти попут поште, банака, као и гробља, наводећи као пример гробље у Приштини.
„То су све слике које не могу да се забораве и не смеју да се забораве, а све су то цивили или цивилни објекти, цивилне жртве“, нагласио је Одаловић.
На питање како је НАТО оправдавао избор циљева, Одаловић је рекао да су поједини представници Алијансе, међу којима и тадашњи портпарол Џејми Шејн, говорили да су жртве напада „колатерална штета“, а да су погођене објекте често означавали као легитимне мете.
Навео је да је за Шејна све што му није одговарало била „колатерална штета“.
„А све што су погодили били су за њих легитимни циљеви. И када их питате како може болница да буде легитимни циљ, ту више нема одговора“, каже Одаловић.
Указао је да је држава 1999. године успела да спречи да трупе НАТО-а уђу копненим путем на територију Србије, а захваљујући биткама на Кошарама и Паштрику, где су, како је истакао, српски војници спречили терористе ОВК обучене у центрима широм Албаније да се убаце на територију Косова.
Осврћући се на период након Кумановског споразума и усвајања Резолуције 1244 СБ УН, навео је да су очекивања била да ће међународне снаге обезбедити мир и сигурност за све заједнице на Косову, али да су уследили напади на српско и друго неалбанско становништво, укључујући протеривања, убиства и уништавање имовине.
„Ми смо веровали да ће она стварно донети и обезбедити мир са 50.000 мировњака који су били добро обучени, опремљени, припремљени и да ћемо добити гаранцију да нико неће бити ни протеран, нападнут, нико неће бити убијен, нико неће бити киднапован, да се омогући Албанцима који су били напустили просторе Косова и Метохије да се врате својим кућама и да се граде неки мостови за неки будући заједнички живот. Нажалост, добили смо два погрома“, рекао је Одаловић.
Говорећи о злочинима над Србима који су током НАТО агресије извршили припадници ОВК, Одаловић је навео случај код Радоњићког језера, где су пронађена тела 44 Срба, Рома и Албанаца, истичући да су међународни представници и новинари били упознати са тим догађајем, али да такви садржаји нису добили простор у међународним медијима.
Он је истакао да се и данас у делу међународне јавности избегава суочавање са злочинима над Србима.
Одаловић је указао да се, након свих дешавања на Косову, посебан проблем јавио када је реч о несталим лицима и да и даље постоје препреке у процесу њиховог проналажења и идентификације.
Навео је да постоје локације за које постоје сазнања да се ту налазе посмртни остаци убијених, али да Приштина не сарађује у испитивању тих локација и не дозвољава приступ локацијама које је српска страна идентификовала.
Одаловић је додао да је доскорашњи шеф преговарачког тима Приштине у дијалогу са Београдом Бесник Бисљими једном приликом у Бриселу рекао да би отварање гробница и проналажење Срба била потврда да су Албанци током рата чинили злочине и да то њима не одговора.
Говорећи о актуелној ситуацији и односима Срба и Албанаца две деценије после сукоба, Одаловић је навео да није успостављен нормалан суживот.
Подсетио је да су Бриселским споразумом била идентификована кључна питања, укључујући формирање Заједнице српских општина, као и области попут полиције, правосуђа, телекомуникација и енергетике.
Одаловић је указао да се ситуација додатно погоршала и да су односи између Срба и Албанаца све лошији, као и да данас постоји и физички и институционални притисак на Србе.
„Имамо институционални терор који спроводи данас Аљбин Курти и све нас више удаљава, у ствари, од мостова, од тачака око којих смо могли да се договоримо. Неко поверење и нека заједничка будућност нам се из дана у дан све више удаљава. То је оно што је, нажалост, стварност, а у присуству и под будним оком оних истих који су нас и бомбардовали“, рекао је Одаловић.
Извор: Танјуг