Поводом обележавања годишњице почетка НАТО агресије на СРЈ 1999. године, у Врању се одржава централна државна манифестација Дан сећања. Скупу присуствује велики број грађана Врања и околине, председник Србије Александар Вучић, патријарх српски Порфирије, као и представници локалних и државних институција.
После звука сирене за ваздушну опасност интонирана је химна „Боже правде“, након чега је минутом ћутања одата пошта настрадалим у НАТО агресију на СРЈ 1999. године.
Комеморативни скуп у Врању започео је поменом страдалима у НАТО бомбардовању који предводи патријарх српски Порфирије са архијерејима и свештенством Српске православне цркве.
Патријарх Порфирије: Ово је апел против греха који се зове рат и крвопролиће
„Сваки пут у оваквим приликама, када се с правом очекује мудра и племенита порука, колико год бирали речи и трагали за смисленом садржином оног што нам је намера да кажемо, остајемо са дубоким утиском беспомоћности да искажемо како дубину трагедије коју смо доживели као народ, тако и оно чему је неопходно да као боголика створења и народ божији стремимо“, поручио је патријарх.
Указао је да се радује што је данас у Врању иако је тужан повод.
„Радујем се иако је тужан повод нашег сабрања, то је тако зато што је за нас хришћане управо пут крста увертира, увод у Васкрсне радости. Тужна, али света успомена на једну од последњих голгота нашег многострадалног и крстоносног народа“, додао је патријарх Порфирије.
Подсетио је да је страшно НАТО бомбардовање отпочето на данашњи дан, а „претворило је нашу отаџбину наредних 78 дана, све до 10. јуна 1999. године, у ужасно стратиште, застрашујуће развалине, рушевине, згаришта“.
„Читава наша земља, са свим градовима и селима, као и сви њени становници без изузетка, једностраном одлуком моћника овога света нашли су се у ратном пламену који је гутао све пред собом – људе, градове, насеља, културна и природна добра, инфраструктуру. У низу тих страдалних места нашло се и Врање, са својом околином, и овде је сила која Бога не моли под паролом мира и промоције живота сејала смрт и страх, остављајући иза себе патњу и пустош“, нагласио је патријарх.
Додао је данас своје речи треба да преточимо у молитве за све страдале у Врању и крају, а превасходно да се помолимо за две девојчице – Ирену Митић и Милицу Стојановић, које су имале свега 12, односно 15 година.
„Посебно је за нас, лично, а верујем и за сваког хришћанина, а онда и сваког човека добре воље, показатељ поражавајућег људског пада, чињеница да је на бомби која је усмртила Ирену, док је на њиви свом ујаку помагала у сетви кукуруза, урезан руком извесног Ерика Н. стајао натпис: ‘лоша времена, зар то није дивно’. Ово убиство, као и порука, испуњена морбидним цинизмом, слична оној која је нашем народу на бомбама стизала са исте стране света у дане празновања Васкрса 1944. године, недвосмислено откривају много тога о корену и природи рата вођеног против слободољубивог нашег, српског народа, али и сваког другог рата који се покреће са циљем да се други подвласти или уништи“, рекао је патријарх.
Истиче да они који су убили Милицу и Ирену, нису лишили живота само двоје деце, „већ су посегнули да укину спокој и живот, да убију мир као највеће дарове Божије, који су предуслов сваке егзистенције и хармоније“.
„Наше вечерашње молитвено сећање на пострадале из 1999. године истовремено је наш молитвени апел против сваког греха који се зове рат и крвопролиће. Kако над појединцем, тако и над заједницама, како над нашим, тако и над сваким народом на земљи“, истакао је патријарх.
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан 1999. године.
Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено око 6.000 особа. Срушени су мостови, уништена инфраструктура, бомбардоване школе, здравствене установе, медијске куће, амбасада, споменици културе, цркве и манастири, а готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби.
У бомбардовању Врање је било на мети авиона и пројектила чак 42 дана, а највећа разарања догодила су се почетком априла и последњег дана маја, када су у потпуности уништене куће у Улици Краљевића Марка.
У бомбардовању Врања и околних села убијено је 16 особа.
Додик: Тукли су нас бездушно, гађали су све што су стигли
„По други пут тукао нас је највећи војни савез у историји, који се вежбао над Србима у два налета, прво над Републиком Српском, а касније на Србијом, како би овде остварио своје амбиције и одабрао је баш Србе да на њима баца осиромашени уранијум, који нас је погађао не само оног дана, него погодио сву нашу будућност“, поручио је Додик.
Указао је да смо и данас „сведоци многих, нажалост, тек рођених беба у нашем народу које се лече по разним нашим здравственим институцијама од болести које су добили због осиромашеног уранијума“.
„То се не може опростити. Вера нас учи да праштамо, али како? Тукли су нас бездушно, гађали су мостове, школе, болнице, гађали су возове у покрету, аутобусе, њиве. Гађали су све што су стигли, гађали су нашу радио-телевизију, гађали су наш народ, убијали у жељи да убију дух“, додао је Додик.
Они су, додаје, „сваки наводни њихов погодак прослављали урнебесно, радујући се како су способни да туку и убијају децу“.
„И зато не можемо сматрати да је ово обичан дан. Вама господине Александре Вучићу никад нећу престати да се захваљујем, а не треба ни овај народ да престане, зато што си од заборава истргао овај дан. Твој долазак на чело Србије вратио је и враћа нам достојанство. Достојанство, да овде можемо да стојимо и кажемо, ми смо тучени бомбама НАТО пакта. Само зато што су они тако одлучили, зато што су се вежбали за неке друге операције, зато што никада нису имали јединство међусобно да то ураде кроз формалне системе одлучивања какве су Уједињене нације, него је група вољних и невољних одлучила да нама учини огромну историјску неправду и невољу. Цинично називајући ову операцију ‘Милосрдни анђео’, а остали су немилосрдни злочинци упамћени у историји нашег народа“, поручио је Додик.
Нагласио је да је немогуће пристати ни на једну другу политику осим политике војне неутралности и не учлањивања у НАТО савез.
Извор: РТС