Још није објављен дневни ред мајског састанка Комитета министара Савета Европе нити је познато да ли ће се разматрање чланство Косова у тој организацији. Институције у Приштини наводе да немају званичну потврду и да настављају с дипломатским напорима у том смеру, пише Демокрација.
Велики политички састанак Комитета министара Савета Европе, који ће бити одржан средином маја, још увек нема потврђену агенду у којој би се нашло питање чланства Косова. На званичној страници Савета Европе још није објављен дневни ред наредног састанка 46 држава чланица, на којем се доноси коначна одлука о пријему.
„Нацрт агенде за наредну седницу Комитета министара још није доступан, међутим обавестићемо вас о сваком развоју догађаја“, рекла је Естел Штајнер, саветница за медије и комуникације у Савету Европе, а пренела Демокрација.
У међувремену, Министарство спољних послова и дијаспоре Косова истиче да пажљиво прати дешавања у вези са процесом чланства Косова у Савету Европе, додајући да до сада нема званичне потврде да ли ће захтев Косова бити разматран.
Косовска дипломатија наставља комуникацију са државама чланицама ове организације, као и са посланицима и политичким групама у оквиру Парламентарне скупштине, како би подржала напредак овог процеса.
„До ове фазе, Министарство није примило званичну потврду да ли се очекује да ће се пријава Републике Косово за чланство разматрати на наредним састанцима Комитета министара или надлежних органа Савета Европе током наредног месеца. У међувремену, Министарство спољних послова наставља дипломатске активности и комуникацију са државама чланицама како би обезбедило подршку за чланство Косова, у складу са позитивним мишљењем Парламентарне скупштине усвојеним у априлу 2024“, наводи МСП.
Косово је поднело захтев за чланство 12. маја 2022. године. Парламентарна скупштина Савета Европе именовала је Дору Бакојани за известиоца за израду мишљења о захтеву Косова и 27. марта 2024. године Комитет за политику и демократију усвојио је позитивно мишљење, великом већином гласова. Ипак, годину дана касније, 2025. године, Косово је остало ван агенде Комитета министара.
У то време, Влада Косова донела је важну одлуку у вези са дугогодишњим питањем имовине манастира Дечани. Спровођење пресуде Уставног суда Косова за овај манастир било је дугогодишњи захтев међународне заједнице, а та одлука била је директно повезана са напорима Косова за чланство у Савету Европе, али није била једини разлог.
Према оцени стручњака, политички застој током прошле године изазвао је додатна кашњења у процесу чланства Косова у овој организацији.
„Једну ствар треба рећи: ситуација са неконституисањем институција током 2025. године изазвала је велика кашњења за Косово, у многим димензијама, укључујући и чланство у међународним организацијама. За нас је чланство у Савету Европе било и остаје један од приоритетних циљева у области мултилатерализма. Ипак, надајмо се да ћемо ускоро превазићи ову ситуацију и потом ће фокус институција бити на јачању улоге Косова у међународним односима, што подразумева и чланство у овој организацији“, истиче професор Ваљон Муртезај.
Чланство у Савету Европе ојачало би међународни субјективитет Косова кроз пуно учешће. Косово би било представљено сопственом делегацијом у Парламентарној скупштини као пуноправна чланица, учествујући директно у европској парламентарној дебати као суверена страна, закључује Демокрација.
Да подсетимо, Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе је 5. марта прошле године скинуо с дневног реда захтев Косова да добије статус специјалног госта у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ), о чему је Косово онлајн писао у опширној анализи. У Приштини је та одлука пропраћена опречним коментарима, од тога да је реч о озбиљном дипломатском неуспеху до уверавања представника Самоопредељења да је учлањење Косова у СЕ „незаустављив процес“. Из Београда се на то гледало као на потврду да српска дипломатија добро ради, али и као на поруку Приштини да кршења права Срба не пролазе „испод радара“.
Извор: Kosovo Online/Demokracia