Одлазећи амбасадор ЕУ на Косову Аиво Орав у опроштајном интервјуу за српске медије говорио је о Закону о странцима, судбини Универзитета у Северној Митровици, дијалогу, поверењу, али и зашто и Срби и Албанци одлазе са Косова…
Орав је нагласио да увек остаје питање имплементације, односно спровођења свега тога.
„Хајде да видимо како ће се то развијати. Тек су први дани и прве недеље. Специјални представник Европске уније, господин Соренсен, поменуо је планове премијера Куртија у вези са интеграцијом паралелних структура у здравству и образовању. Такође је нагласио да не би требало да буде прекида у пружању тих услуга и да ако у неком тренутку то почне, да је потребно време за све то и да би овдашња српска заједница требало да буде консултована, и то у веома блиској сарадњи са специјалним представником Европске уније и у оквиру дијалога“, рекао је Орав и наставио.
„Надам се да ће 14. март ући у историју Косова, јер верујем да је то врхунски домет – тај договор између Владе и Европске уније. Видео сам реакције јавности и изгледа да су сви задовољни овим договором. Пре свега, задовољна је Влада. Чули смо и да је српска заједница, да не кажем најсрећнија, али да прихвата овај договор. Сматрам да је то добар споразум и за Косово и да представља значајан успех“, рекао је Орав.
„Узимајући у обзир све договоре који су већ постигнути током дијалога, мислим да овај споразум представља договор међу људима укљученим у процес. Ако постоји нешто што је раније договорено, то треба узети у обзир, али не могу да улазим у детаље“, додао је Орав.
Када се каже споразум, Орав наводи да људи често замишљају да неколико људи седи за столом, прегледа документа и на крају их потпише. “Међутим, различити споразуми и договори могу се остварити на различите начине. У овом случају није било ничега писаног. Премијер Курти је говорио о ономе што је раније договорено, а господин Соренсен је такође причао о претходно договореном”, објаснио је Орав.
Истиче да се након другог одлагања пуне имплементације Закона о странцима 15. јануара, експертска група се редовно састајала. “У тој групи су били експерти из Владе Косова и из амбасада земаља Квинте. Такође, у међувремену су одржана два састанка између премијера Куртија и амбасадора акредитованих на Косову, где се разматрао процес и гледало шта још треба да се уради и како даље. Ово је био споразум између Европске уније и Владе Косова. У радној групи били су представници Владе Косова и амбасада земаља Квинте. Ради се о косовском закону и бавимо се његовом применом”, наводи он.
Како каже, Европска унија не приступа са позиције да некога учи „одозго“ како да спроводи закон. “Закони су усвојени и треба да се спроводе – и то је то. Исход овог споразума јесте да Влада Косова има могућност да у потпуности спроводи овај закон. Наравно, идентификовани су одређени изазови и питања која захтевају додатне кораке”, каже Орав и додаје:
“На пример, српске личне карте треба да буду прихваћене за регистрацију одређених грађанских статуса, као што је брак. Очекује се да неће бити ометања нити прекида у функционисању здравства и образовања. Србија ће такође радити на томе. Важно питање су и боравишне дозволе. Очекује се да Влада Косова има списак људи који раде у тим институцијама, како би се створили технички услови за издавање тих боравишних дозвола. У међувремену, Питер Соренсен, специјални представник Европске уније за дијалог, разговарао је са представницима у Београду. Ја сам лично био у контакту са политичким лидерима Срба са Косова и информисао их о ономе што је Влада Косова закључила 14. марта”.
Према његовим речима, најважнији механизам је поверење. “Било је успона и падова у интеракцији између Косова и Европске уније, али као представник ЕУ могу да кажем да осећам поверење и веру према Влади Косова и према српској заједници и њеним лидерима. Ако постоји посвећеност и ако постоје обавезе, и ако нам је нешто обећано, верујем да постоји намера да се то спроведе у доброј вери. Не бих говорио о томе шта ће се десити ако неко не испуни обавезе. Видећемо. Али снажно се надам да ће све стране укључене у овај процес имплементирати овај закон и радити у правцу бољег, мултиетничког Косова”, рекао је он.
Када је реч о Универзитету оцењује да је то добар и позитиван корак, али прво је потребно да се људи пријаве за те боравишне и радне дозволе, а то ће се радити у складу са листом која буде достављена Влади Косова. “Тренутно такав списак не постоји. Хоћу да охрабрим све који су задужени за те листе да их предају влади. Списак се прави како је договорено, процес иде преко моје канцеларије, а затим га прослеђујемо Влади. Овај споразум није детаљно покрио све појединачне случајеве, јер се пре свега односи на пуну имплементацију Закона о странцима, уз још два додатна корака: признавање личних карата и боравишне дозволе за студенте и запослене у образовању”, каже он и додаје:
“Што се тиче Универзитета, постоји писмо које је упућено, али само писмо није одлука. Постоји законска процедура и видећемо како ће се ствари развијати. Универзитет у Приштини није тај који може да донеси одлуке о томе шта ће се десити са Универзитетом у Митровици. Да постоји званична одлука, то би била друга ствар, али поново, не постоји званична одлука, а када говоримо о здравству и просвети, то је питање за мог пријатеља и колегу Соренсена. У међувремену, када је Питер Соренсен говорио о интеграцији образовања, нагласио је да је за то потребно време, да не сме бити прекидања и да су неопходне консултације са локалном српском заједницом, и кроз дијалог”.
Када је реч о имплементацији споразума, Орав наводи да је гаранција оно што су јавно изнели премијер Курти и представници Европске уније. “То је саопштено пред камерама. Рок од три месеца постоји, можда би неко рекао да није довољан. Важно је да Влада пружи све могућности за спровођење процеса. Постоји и механизам праћења. У мом тиму постоји и тим за слободу кретања, и они су спремни да прате и надгледају развој ситуације. Раније се дешавало да људи не добију одговоре или да буду одбијени без образложења када се пријаве за документе. Сада је јасно наглашено да мора постојати писани траг – сваки захтев мора имати одговор, а свако одбијање мора бити образложено. Очекује се ефикасније функционисање администрације, иако је јасно да је реч о бирократији која захтева стрпљење. Тако је свуда у свету. Ако је нешто погрешно, надамо се да може бити поправљено и да овај процес може тећи глатко”.
Говорећи о Заједници српских општина каже да није нестала. ”Можда се сада мање причао томе, али то је обавеза коју је Влада Косова преузела и она остаје. Питање је како ће се то спровести у пракси. ЕУ већ дуго има став да се статут пошаље Уставном суду, али то се није десило. Не можемо бесконачно чекати. Потребно је пронаћи практична решења кроз дијалог. Не знам детаље, то је питање за господина Соренсена”, наводи Орав.
Истиче да Европска унија жели да здравствене и образовне структуре опстану, али њихов статус треба да се решава кроз дијалог. “То су сложена питања која захтевају време, анализе и разговоре између различитих актера. Нема брзих решења. Важно је да постоји директна комуникација и да се проблеми решавају кроз сарадњу. Европска унија је спремна да помогне, али кључну улогу имају локалне институције и заједнице”.
Наглашава значај директне комуникације. “Министар Краснићи је позвао српске градоначелнике на састанак и њима није било лако да се одазову. Много смо радили на томе ми дипломате. Градоначелници су имали храбрости и одлучности да оду на састанак. Потребно је да влада има поверење српске заједнице. Не можемо да решимо све проблеме у свету, па ни на Косову. Важно је да имамо директну комуникацију и да решавамо те ствари директно. Снажно бих охрабрио косовску владу и градоначелнике да наставе са контактима”, рекао је Орав.
Сматра да је укидање финансијских мера исправна одлука и да, ако је 27 чланица одлучило да се укину мере, Влада Косова је заслужила да се те мере укину.
“Ако очекујете да кажем да је то погрешно, то значи да идем против 27 земаља. Наравно, била је исправна одлука да се укину мере. Чак и санкције против Русије и Белорусије су шестомесечне и морају да се обнове. Оно што се десило са Косовом била је ванредна ситуација. Био нам је потребан консензус да се укину мере и никада нисам видео тако нешто са другим земљама. Били су локални избори, инклузивни и демократски; Срби су преузели општинске зграде из којих је уклоњена полиција. Наравно, увек има проблема, можда постоји још један проблем који нисмо узели у обзир. Мислим да није фер, али финансијске мере су укинуте и потпуно је исправна одлука. Спремни смо да окренемо нови лист са Косовом. Мере су укинуте и тачка. Да уведемо нове мере, потребан је поново консензус, и врло је тешко да се тако нешто деси”, објашњава он.
Наводи да и Срби и Албанаци одлазе са Косова. “Разлози су различити. Зато је важно да Косово има јасну визију и могућности да се креће у смеру ЕУ. Имам разлога да верујем, након састанка од 14. марта, да постоји више воље у влади да се иде у том смеру. Сада председник није изабран и можда ћемо имати превремене изборе и кампању. Премијер има могућност да повуче ручну и он је доста под притиском и критикама опозиције. Чуо сам да је било позитивних изјава и Вучића о овом договору, а он је под притиском опозиције. Имам осећај да српска заједница жели да крене напред. Постоји могућност да се земље западног Балкана крећу напред. Видите шта се дешава по свету и битно је да их приближимо што је више могуће ЕУ“.
На питање зашто, осим у Северној Митровици, Срба након 1999. године нема у урбаним срединама на Косову, Орав каже да то није питање за ЕУ.
„Мислим да је то више питање за саме Србе него за ЕУ. Ако постоји воља да се живи у другом месту, иницијатива треба да дође од њих. Током претходних 19 месеци то питање се никада није појавило на мом столу и не видим како би ЕУ требало да се бави тиме“, каже Орав.
Истиче да ЕУ подржава било коју одлуку Уставног суда.
“Став ЕУ је јасан: ако је суд одлучио, одлука мора да се спроведе. Тачка”, закључује Орав.
Извор: Косово онлајн