Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да се усклађују потребе да нико не остане без дечјег додатка, упркос томе што су примања порасла растом минималне зараде, што је довело и до повећања цензуса на дечји додатак.
Како је појаснила, подизање цензуса долази услед повећање минималне зараде због чега је председник Александар Вучић и најавио подизање цензуса због оних породица које су изгубиле право на дечји додатак.
„Оног часа када је минималац повећан одређене породице су изгубиле право на дечји додатак и држава је реаговала, јер је препознала да ће њима то право бити ускраћено због раста прихода и повећала је имовински цензус, односно цензус за остваривање права на дечији додатак. Ове информације председник је јуче дао. Неке породице су због тог повећања минималца остале практично без те помоћи, сада држава исправља ту неправду“, рекла је Ђурђевић Стаменковски за ТВ Прва.
Истакла је да је ово само један од показатеља да ће ова година бити у знаку породице.
Додала је да је држава реаговала, јер су одређене породице изгубиле право на дечји додатак, а држава је препознала да ће њима то право бити ускраћено због раста прихода
Подсетила је да је кумулативно минималац за годину дана порастао за 38 процената и да он на данашњи дан износи 551 евро, безмало 65.000 динара, односно 371 динар по радном часу.
„Како је растао минималац, тако су расли и приходи у одређеним породицама, чија су деца у претходном периоду била корисници дечјег додатка. Дечји додатак је једна специфична мера“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Навела је да треба разликовати родитељски од дечјег додатка.
„Право на дечји додатак полажу породице које се нађу у извесној мери у социјалној потреби. Односно, њихова примања су мања и самим тим сагледава се имовина, односно приходи те породице. Код родитељског додатка немамо ту врсту условљавања имовинско-материјалним статусом односно висином прихода, већ је то популациона мера, дакле она нема социјални карактер него популациони односно служи да подстакне рађање и њу остварују сви родитељи новорођене деце“, објаснила је Ђурђевић Стаменковски.
Указала је да је Министарство за бригу о породици надлежно за Закон о финансијској подршци породици са децом, али министарство на чијем се челу она налази исплаћује дечји додатак.
Током претходне године, како је рекла, у сврхе дечјег додатка исплаћено је 10 милијарди динара.
„Ове године ће то бити више и буџетска средства која су предвиђена за исплату дечјег додатка и за боравак деце без родитељског старања у вртићима, субвенције које држава даје, су 55 милијарди динара. Чак 90 одсто буџета у министарству опредељено је снажењу породице. У претходној години смо исплатили 44 милијарде и 200 милиона динара, дакле више од 44 милијарде за родитељски додатак. Треба да имамо у виду колика су буџетска средства опредељена за старање и подршку породици“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Указала је да је Закон Свој на своме веома важан за породице, јер за сваку породицу је најважније да буде своја на своме, да има свој кров над главом, да има свој дом, да то буде легално и укњижено, да могу да се старају о својој имовини, о својим домовима, кући и окућници.
Истакла је да је вест о усвајању Закона родитељ-неговатељ обрадовала грађане Србије, јер он доноси субјективитет за родитеље, доноси им институционални оквир, правну заштиту и препознатљивост од стране система.
„Ми смо их до сада препознавали у друштву, али сада ће их систем препознати. Ова верзија закона која ће бити усвојена је најбоља од свих до сада понуђених. Све остале претходне верзије су имале своје мањкавости које нису могле да пруже тим родитељима сигурност и извесност“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да је за те родитеље најважније, поред те месечне накнаде коју остварују, да могу да остваре право на пензију, да имају здравствено осигурање и да имају књижицу као да су радно ангажовани.
„Ако неки родитељ не може да ради због тога што се 24 часа стара о болесном детету или некоме које за њега и даље дете, упркос чињеници да је напунио 18 година, онда он поставља питање шта ће сутра бити са њим кад дођу неке године за пензију, како ће да се организује, да ли ће имати нека примања, да ли ће бити уведен у систем социјалне заштите као социјални случај, а није могао да ради“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Говорећи о Закону родитељ-неговатељ, Ђурђевић Стаменковски навела је да корисници увећане туђе неге и помоћи или дете које је болесно добијају увећани додатак 41.000 динара сваког месеца и да то неће бити укинуто, али да је предвиђено да његов родитељ на то добија и месечну накнаду 65.000 динара и уплату пореза и доприноса.
„Тако да та накнада за родитеља у бруто износу је више од 90.000 динара плус ових 41.000 које остварује дете, што је значајан подстицај у буџет тих породица, јер трошкови њиховог живота су већи него трошкови живота у породици у којем одрастају здрава деца, јер они брину и о лековима и о превозу. Наравно, држава доста тога покрива, али постоје ствари које нажалост не“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Упутила је молбу појединим медијима и грађанима који, како је навела, дезавуишу јавност када је реч о овом закону и говоре да ће бити укинути лични пратиоци за децу и дневни боравци да то не чине, јер „ми нисмо Хрватска, па да их условљавамо и да кажемо не можете више у дневни боравак зато што сте родитељи-неговатељи“.
„Ми гледамо интерес детета. За дете је добро да проводи време са својим вршњацима, да не буде затворено у четири зида, да и тај родитељ мало предахне, да он не уђе у синдром сагоревања, већ да буде присутан у друштвеном животу. То је најбоље за ту породицу. Ми не желимо да те породице затворимо у кућама, да се оне распадају и гризу између себе. Желимо да их оснажимо“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Навела је да радна група ради на изради нацрта тог закона и да од јесени очекују његову пуну примену.
Извор: Танјуг