У светлу појачаних порука из Брисела о потреби убрзања реформи, питање даљег напретка Србије ка ЕУ у фокусу је јавности. Министар за европске интеграције Немања Старовић каже да европски пут Србије није у застоју, наглашавајући да ће држава поступати у складу са препорукама Венецијанске комисије у вези са такозваним Мрдићевим законима. Поручује да очекује убрзани наставак процеса кроз испуњавање преосталих обавеза и могућност отварања кластера 3.
Старовић каже да европски пут Србије није блокиран, нити да је у застоју због такозваних Мрдићевих закона, односно измена и допуна сета закона из области правосуђа.
„Састанци са представницима из ЕУ су били конструктивни, садржајни и оперативни. Постоје одређене критике такозваних Мрдићевих закона. Настојимо да докажемо како у њиховој примени неће бити никаквих негативних последица. Позвали смо Венецијанску комисију да понуди своје мишљење. Следићемо њихове препоруке“, наводи Старовић за РТС.
Говорећи о захтеву Брисела да примена Мрдићевих закона буде одложена до мишљења Венецијанске комисије, Старовић наводи да није било речи о било каквој суспензији или обустави њиховог спровођења.
„Озбиљна смо држава, закони су усвојени у Народној скупштини, објављени у Службеном гласнику и у правном су промету. Адресирамо саму примену како не би дошло до последица које би се сматрале погоршањем ситуације у области владавине права. Већ на основу прелиминарног мишљења, реаговаћемо ако буде потребно“, наглашава министар за европске интеграције.
На питање да ли би евентуално негативно мишљење о Мрдићевим законима утицало на достизање прелазних мера у поглављима 23 и 24, која се односе на области правосуђа и владавине права, Старовић одговара да у томе нема директне везе.
„Не постоји један кључни услов за достизање мерила. Легислативни део је у фокусу – усвајање закона, уредби, стратегија и акцијских планова – а потом следи мерење ефеката примене. Пред нама је укупно 91 обавеза, али сам уверен у ангажман и снажну политичку вољу. Проблем Србије је што нема друштвени консензус око тога да је Унија приоритет“, указује он.
Сматра да исплата средстава из фондова ЕУ није угрожена, као и да она такође зависи од мишљења Венецијанске комисије и начина на који ће Београд реаговати.
„Србија је тренутно најуспешнија у реализацији пројеката на основу финансијских средстава из плана раста ЕУ за Западни Балкан. Не верујем да ће бити проблема око најављене евалуације намењених средстава“, објашњава Старовић.
Када је реч о нацрту годишњег извештаја Европског парламента о Србији, који је недавно представљен на седници Одбора за спољне послове ЕП, Старовић оцењује да је још рано говорити о коначном исходу извештаја, али да верује да ће „бити негативан с обзиром на то да га је сачинио Тони Пицула“.
„Ради се о човеку који не пропушта ниједну прилику да увреди српски народ и државу. Када бисмо се водили декларацијама и резолуцијама ЕП, које нису обавезујуће, не бисмо постојали као држава. За нас су важнији извештаји ЕК, а верујем да смо уз Црну Гору најспремнији“, тврди Старовић.
Подвлачи да је основни проблем обезбеђивање политичког консензуса 27 чланица ЕУ, али да се и у том контексту ствари померају на боље.
„Добили смо снажну и проактивну подршку Француске, као и земаља Уније са којима смо, традиционално, у добрим односима. Када говоримо о усаглашавању спољне и безбедносне политике са европском, повећавамо је и тренутно је на 68 одсто, а очекивања појединих чланица је да достигне ниво од 70 процената. То би нас приближило отварању кластера 3“, закључује Старовић.
Извор: РТС