Наставља се рат Израела и САД против Ирана. Револуционарна гарда је у знак одмазде због убиства шефа безбедносних структура Алија Лариџанија испалила више од 100 ракета на Тел Авив, а погинуле су две особе. Најмање шест људи страдало је у новом таласу израелског бомбардовања Либана. Експлозије одјекују и Багдадом, престоници Ирака, око америчке амбасаде. Земље залива пресреле су иранске пројектиле. Израелски шеф дипломатије Гидеон Сар тврди да су већ добили рат против Исламске Републике, док његов колега Абас Аракчи сматра да ће глобалне последице сукоба на Блиском истоку тек погодити читав свет.
Израелски званичници тврде да је у ваздушном нападу убијен Али Лариџани, шеф безбедносних структура и секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана.
Бенјамин Нетанјаху навео је да су израелске снаге елиминисале и команданта паравојних снага Басиџ и лидера Револуционарне гарде Голамрезу Солејманија.
Према речима премијера Израела, убиства Ларинџанија и Солејманија су део њиховог циља да „дестабилизују“ ирански режим настојећи да иранском народу „дају прилику да свргну режим“ са власти.
Након објаве о смрти Лариџанија са његовог профила на платформи Икс објављена је његова писана порука о сахрани иранских морнара док су тамошњи медији потврдили су да је Солејмани убијен у израелско-америчким ударима.
На терену – нови талас иранских напада на Израел. Дроновима су гађани центри за сајбер технологију и фабрика за производњу оружја. Експлозије су одјекивале Либаном и Ираком. Катар, Емирати и Саудијска Арабија пресрели су иранске ракете и дронове. Једна особа погинула је у Абу Дабију.
Уједињене нације покренуле су истрагу поводом напада на основну школу у Ирану када је убијено 168 деце. Уколико се потврди одговорност САД, то би био један од најсмртоноснијих напада на цивиле у деценијама америчких војних акција на Блиском истоку.
Директор Националног центра за борбу против тероризма САД Џо Кент објавио је на друштвеним мрежама да подноси оставку на ту функцију рекавши да „не може мирне савести да подржи рат у Ирану“.
Обраћајући се Доналду Трампу у писму о оставци, Кент каже да је јасно да се у рат ушло због притиска Израела и његовог моћног америчког лобија.
Председник САД је пред новинарима у Белој кући исмејао Кента оценивши га као „веома слабог у погледу безбедности“ .
Одлуку чланица НАТО-а да одбију захтев Вашингтона да помогну у разбијању блокаде Ормуског мореуза, Трамп је оценио као „шокантну и веома глупу грешку”.
Поручио је да му није потребна „никаква помоћ НАТО-а“.
Израел: Најмање 192 особе повређене у иранским нападима
Министарство здравља Израела саопштило је да су 192 особе повређене у протекла 24 сата у иранским нападима на Тел Авив и друге израелске градове.
Земље Залива пресреле иранске дронове и ракете
После Израела и Либана, експлозије су пријављене и у комплексу амбасаде Сједињених Америчких Држава у главном граду Ирака, Багдаду, у раним јутарњим сатима.
Такође, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Саудијска Арабија и Катар саопштили су да су пресрели иранске пројектиле и дронове, док су се у Бахреину огласиле сирене за противваздушну одбрану.
Аракчи: Став о нуклеарном наоружању се није значајно променио
Став Ирана против развоја нуклеарног оружја неће се значајно променити, изјавио је министар спољних послова Абас Арагчи, уз напомену да нови врховни вођа још није јавно изнео свој став о том питању.
Бивши врховни вођа, Али Хамнеи, који је убијен у раној фази америчко-израелског рата против Ирана, противио се развоју оружја за масовно уништење кроз фетву, односно верски декрет, издат почетком 2000-их.
Западне земље, укључујући Сједињене Америчке Државе и Израел, годинама оптужују Техеран да тежи развоју нуклеарног оружја, док иранске власти тврде да је њихов нуклеарни програм искључиво у цивилне сврхе.
Арагчи је закључио да још није у позицији да процени правне или политичке ставове Моџтабе Хамнеија.
Иран погубио човека оптуженог да је шпијунирао за Мосад
Иран је погубио човека оптуженог за шпијунажу за израелску обавештајну агенцију Мосад рано јутрос, пише Тасним.
„Смртна казна израелском шпијуну, који је официрима Мосада пружио слике и информације о осетљивим областима у земљи, извршена је јутрос пошто је прошла кроз правни поступак и добила одобрење Врховног суда“, пренела је иранска новинска агенција.
Како је наведено, човека је Мосад регрутовао на мрежи, док је боравио у Шведској, а пошто је објавио своје податке на линку за оглашавање групних путовања. Први контакт је наводно остварио официр Мосада који говори персијски, пише у извештају.
Револуционарна гарда га је ухапсила у јуну прошле године у Ирану, током 12-дневног рата са Израелом. Како се наводи, поседовао је софистицирану шпијунску, обавештајну и сателитску комуникациону опрему, а код њега је нађено и 30.000 евра у готовини.
Иран ракетирао Тел Авив у знак одмазде за убиство Лариџанија
Корпус Исламске револуционарне гарде саопштио је да је напао више од 100 циљева у Тел Авиву у оквиру 61. таласа операције „Право обећање 4“, наводећи да је акција изведена као одмазда за смрт бившег иранског безбедносног званичника Алија Лариџанија, а да су у нападу коришћене ракете са касетним бојевим главама.
Погинуле су најмање две особе.
У саопштењу се наводи да су погођени војни и безбедносни циљеви у Тел Авиву, као и да је дошло до делимичног нестанка струје у граду. Такође, истиче се да је у досадашњем току операције „Право обећање 4“ убијено или рањено више од 230 Израелаца.
Такође, командант Ваздухопловних снага Револуционарне гарде Маџид Мусави најавио је да ће иранске снаге појачати одмазде нападе против „противника земље“, тако што ће се „непријатељско небо претворити у још већи спектакл“. Нагласио је и да противници, како тврди, нису у стању да наметну пораз Ирану.
Израел поново бомбардовао југ Либана и Бејрут
Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) саопштиле су да су покренуле низ ваздушних напада на инфраструктуру Хезболаха на југу Либана. Погинуло је најмање шест особа.
Војска је претходно издала упозорење на евакуацију за град Тир на јужној обали Либана. Према наводима израелске војске, напади су уследили после тог упозорења и представљају одговор на велику ракетну баражну ватру Хезболаха на север Израела током претходне ноћи.
Такође, у новом таласу акција, ракетиран је и централни део Бејрута, престоница Либана, што је други напад на ово густо насељено подручје од раног јутра, без претходног упозорења.
Шеф иранске дипломатије: Непријатељ је један, последице долазе
Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да је све више гласова у међународној заједници који оцењују да је рат против Ирана неправедан, укључујући европске и америчке званичнике.
У објави на Иксу навео је да би више чланова међународне заједнице требало да следи тај пример и јавно изнесе такав став. Такође је упозорио да је талас глобалних последица сукоба тек почео и да ће погодити све, без обзира на богатство, веру или расу.
„Наш непријатељ је један“, написао је Аракчи.
Волстрит џорнал: Русија проширила војно-обавештајну сарадњу са Ираном
Русија је проширила размену обавештајних података и војну сарадњу са Ираном, коме помаже да гађа америчке снаге у региону Блиског истока, рекли су за Волстрит џорнал извори који су упознати са том темом.
Извори су рекли да Русија Ирану доставља сателитске снимке и побољшану технологију дронова, како би помогла Техерану да прецизније гађа америчке снаге у региону.
Лист оцењује да Русија на тај начин покушава да задржи свог најближег блискоисточног партнера, да га подржи у борби против војне моћи Сједињених Америчких Држава и Израела и да продужи рат који Русија користи војно и економски.
Амерички председник Доналд Трамп прошле недеље је рекао да верује да Русија и њен председник Владимир Путин у некој мери помажу Ирану.
Шеф израелске дипломатије: Већ смо добили рат са Ираном
Израелски министар спољних послова Гидеон Сар изјавио је да је та земља ефикасно добила рат са Ираном, али да ће кампања ваздушних удара наставити док се не постигну сви циљеви.
„Већ смо победили. Ово је јасно за нас и за наше суседе, али ћемо наставити док се мисија не заврши“, рекао је Сар.
Истакао је да је Иран „драматично ослабљен“, и да више није земља каква је била пре него што је рат почео 28. фебруара, заједничким америчко-израелским ударима. Нагласио је да режим у Ирану може да сруши само ирански народ.
Говорећи о иранској блокади Ормуског мореуза, Сар је напоменуо да је блокада тог пловног пута, којим пролази око 20 одсто промета светске нафте, „модерно пиратство“, и да је то глобални проблем.
Али Лариџани – архитекта иранске безбедносне политике
Врховни секретар иранског Савета за националну безбедност Али Лариџани (67), који је убијен у Техерану у израелском нападу у понедељак увече, био је највиши ирански безбедносни званичник и једна од најмоћнијих личности у Исламској Републици.
Лариџани је био и члан Иранског савета за ефикасност и виши саветник претходног врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија. Био је и председник Маџлиса – иранског парламента – 12 година, пре него што га је заменио садашњи највиши посланик законодавног тела, Мохамед Багер Калибаф.
Суштински, Лариџани је био једна од најмоћнијих личности у Ирану, архитекта безбедносне политике те земље и блиски саветник ајатолаха Алија Хамнеија до његове смрти у америчко-израелском ваздушном нападу 28. фебруара.
Као потомак водеће свештеничке породице, са браћом која су дошла на високе положаје после Исламске револуције 1979. године, Лариџани је виђен као лукав и прагматичан, али увек жестоко одлучан да подржи ирански теократски систем власти, пише Ројтерс.
Лариџани је рођен 1958. године у великом ирачком шиитском муслиманском светилишту Наџафу, у Ираку, које је било дом многих значајних иранских свештеника.
Преселио се у Иран као дете, а касније се фокусирао на студије и стекао је докторат из филозофије.
Када је Лариџани имао 20 година, шах је свргнут у Исламској револуцији и на власт је постављен ајатолах Рухолах Хомеини за врховног вођу, а када је Ирак извршио инвазију на Иран дуж фронта од 800 километара, месецима после револуције, Лариџани се придружио Корпусу исламске револуционарне гарде – новој, идеолошки вођеној војној јединици посвећеној Хомеинију.
Током рата са Ираком уздигао се до чина официра, команданта који је био фокусиран на организационе дужности иза фронта. После рата, Лариџани је постао министар културе, а затим шеф иранског државног емитера.
Као главни преговарач за нуклеарна питања од 2005. до 2007. године, Лариџани је био одговоран за одбрану права Ирана да обогаћује уранијум, што је процес који је потребан за производњу горива за нуклеарну електрану, али који такође може дати материјал за нуклеарну бомбу.
Као председник парламента од 2008. до 2020. године, имао је улогу у осигуравању да нуклеарни споразум са шест светских сила из 2015. испуни захтеве скептичних иранских политичара.
Лариџани је поново именован за шефа Врховног националног савета безбедности прошле године, након 12-одневног ваздушног рата који је покренуо Израел.
Вашингтон га је осудио због улоге савета у гушењу масовних протеста у јануару, а према саопштењу америчке владе, санкције против њега и других званичника уведене су као одговор на репресије против домаћег становништва.
Једна од Лариџанијевих ћерки је, у међувремену, отпуштена са позиције наставника медицине на Универзитету „Емори“ у Сједињеним Америчким Државама, услед протеста иранско-америчких активиста због његове улоге у сузбијању демонстрација.
Савет за националну безбедност Ирана је у уторак саопштио да је Лариџани погинуо заједно са сином Мортазом, замеником Секретаријата за безбедност Алирезом Бајатом, и неколико њихових телохранитеља.
Извор: РТС