Председник Европског савета Антонио Кошта изјавио је да је за Европску унију проширење, односно улазак земаља Западног Балкана, Украјине и Молдавије главни приоритет, али да морају да се спроведу бројне реформе како би се испунили сви критеријуми из Копенхагена, будући да се проширење заснива на заслугама.
Кошта је у интервјуу за European Newsroom, чији је Танјуг део, рекао да и ЕУ мора да има осећај о хитности проширења, због чега би требало да се размотре интерне реформе, односно шта треба да се уради интерно по овом питању.
„А онда морамо да управљамо овим процесом проширења са пуно креативности и не одустајући од наших критеријума, на основу заслуга, али са огромним осећајем хитности. Да бисмо ово реализовали, рачунам на пуну сарадњу 27 земаља чланица и осам земаља кандидата“, одговорио је Кошта на питање Танјуга да ли је могуће да се неке земље Западног Балкана придруже ЕУ до 2030. године.
Упитан да ли би подржао чланство неке земље кандидата у ЕУ без права вета, што подржавају Албанија и Србија, Кошта каже да ако се погледа претходних седам процеса проширења, у свима су постојале неке прелазне клаузуле, привремене клаузуле, клаузуле о прогресивној интеграцији и истиче да ће сигурно у предстојећем проширењу бити потребан и неки прелазни период.
Кошта истиче и да је најважније да се очува јединство ЕУ и да се обезбеди јединство у различитости.
„Не свиђају ми се изрази попут две брзине на различитим концентричним круговима, али у ствари наша унија је већ унија са различитом геометријом. Неке државе чланице нису у Шенгенској зони, друге нису у еврозони, треће нису ни у еврозони ни у Шенгенској зони, а у будућности можемо замислити да неке државе чланице неће одмах ући у све ове димензије уније, а неке чланице које су већ у унији ће им дозволити да се повуку, јер је јасно да неке државе чланице нису нимало задовољније нивоом интеграције који смо постигли. Морамо да заштитимо нашу Унију, наше јединство, а онда морамо да будемо флексибилнији унутар овог заједничког дома Европљана“, рекао је Кошта.
Извор: Танјуг