Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да је за Србију на европском путу кључни задатак да достигне услове за тзв. ИБАР, односно за извештај о достизању прелазних мерила у поглављима 23 и 24.
Старовић је за Танјуг рекао да када се говори о раду оперативног тима, чији је и он део, план и амбиција је да се до краја прве половине ове године односно до краја јуна, највећи део тих обавеза испуни.
„Без обзира који ће бити исход дебата о примању у ЕУ које се сада воде, какав ће бити конкретно модел нове методологије, мислим да је готово извесно да неопходни предуслов за приступ било којој форми придруживања заправо буде тзв. ИБАР односно адекватан ниво испуњености мерила у поглављима 23 и 24“, навео је он.
Истакао је да је заједнички текст који су недавно за немачки Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) написали председник Србије Александар Вучић и премијер Албаније Еди Рама, а у коме не траже право вета већ пријем у Европску унију и Шенгенску зону наишао на веома позитивне реакције у Бриселу.
„То је оно што можемо да чујемо у дипломатским круговима, јер се препознаје да су и председник Србије и председник албанске владе заправо кренули у сусрет дискусијама које се на веома интензиван начин тренутно воде како унутар саме Европске комисије, тако и међу државама чланицама. Дакле, препознаје се једна врста проактивног приступа, очекујући исход дискусије, чији ми нисмо део формално јер нисмо чланице ЕУ, али које ће сасвим извесно резултовати некаквом новом методологијом политике проширења“, рекао је он.
Старовић је навео да је Европска комисија недавно, пре мање од 10 дана, имала брифинг са државама чланицама где су изложени правци размишљања или модели проширења, њих три или четири, од којих су неки одбачени од стране кључних држава, као што је модел обрнутог чланства.
О њему се, додао је, причало једно време и ту би се у контексту антиципираног мировног споразума везаног за завршетак рата у Украјини омогућило Украјини, а можда и другим државама кандидатима, да веома брзо, већ 2027. године, постане пуноправна чланица на папиру, уз бројне рестрикције, прелазне периоде и тако даље.
Навео је да се чини да је то у овом моменту, одбачено као модел, али да постоји још неколико модела о којима се веома интензивно дебатује.
„Рекао бих да и председник Вучић иде у сусрет претпостављеном исходу тих разговора који се воде. Оно што остаје на столу јесте модел убрзаног, постепеног приступања, где би се омогућило у неким фазама без форме пуноправног чланства, али да се државе кандидати интегришу у одређене секторске политике ЕУ. То би за нас било веома значајно, због приступа јединственом европском тржишту јер то даје озбиљне могућности за нашу привреду. Чак бих се усудио да кажем да је суштински важније од оних веома атрактивних, кохезионих и структурних фондова Европске уније и оно што стоји изнад свега, свакако јесте приступ шенгенском простору, пуноправно чланство у шенгенском простору и пре чланства у самој ЕУ“, истакао је он.
Говорећи о достизању прелазних мерила у поглављима 23 и 24 осврнуо се и на тзв. Мрдићеве законе и рекао да се очекује долазак Венецијанске комисије у Београд и да је њихова процена да ће до јуна издати своје мериторно мишљење.
„За то мишљење смо ми већ унапред рекли да ћемо испоштовати и потпуно испунити препоруке које буду дошле од стране Европске комисије. Оне ће бити уважене и уколико буде било потребе да се додатно измене или унапреде ова законска решења, ми смо за тако нешто спремни, али чекамо мериторно, стручно експертско мишљење Венецијанске комисије и не желимо да се водимо различитим тумачењима, интерпретацијама, медијским натписима и слично“, рекао је Старовић.
Додао је да је Венецијанска комисија та која има адекватне капацитете, стручна знања, експертизу и ауторитет, да да кредибилно мишљење о тим законима.
Старовић је рекао и да ће током следеће седмице заједно са председницом Скупштине Србије Аном Брнабић боравити у посети Бриселу где ће разговарати са релевантним „стејкхолдерима“ из Европске комисије и Европског парламента.
Извор: Танјуг