Стални представник Русије при УН Василиј Алексејевич Небензја изјавио је да највеће жариште нестабилности на Балкану и даље остаје простор Косова, као и да је нестабилност у Босни и Херцеговини резултат дугогодишње антисрпске политике западних држава.
Небензја је рекао да Приштина, захваљујући томе што остаје некажњена за своје поступке, новим претњама погоршава ситуацију за Србе, као и да је посредовање ЕУ у дијалогу две стране доживело фијаско.
„ЕУ је очигледно неспособна и невољна да примора Приштину да спроведе договорене споразуме како би се осигурала права косовских Срба. Све акције Брисела се своде на повећавање притиска на Србију“, рекао је он.
Нагласио је да бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. представља почетак нестабилности на Балкану које су довеле до погоршања ситуације, не само у Србији, већ и у целом региону.
„Потоњи кораци западне коалиције у циљу насилног одвајања Косова од Ср-бије, подстицање албанског национализма, спровођење етничког чишћења Срба и удовољавање косовским Албанцима, нису могли, а да не погоршају ситуацију и угрозе Србију“, навео је Небензја у интервјуу за данашњу „Политику“.
Истакао је да догађаји око Косова потврђују значај и непостојање алтернативе Резолуције СБ УН 1244, као и да она остаје темељ регулисања косовског питања.
„Она дефинише оквир за развој уравнотеженог, праведног решења косовског проблема у складу са међународним правом. Резолуције Савета безбедности УН се морају поштовати, те ни Резолуција 1244 не чини изузетак. Зато подржавамо идеју да Београд и Приштина постигну одрживо, обострано прихватљиво решење на основу овог документа, искључиво у оквиру међународног права“, објаснио је он.
Небензја је додао да пажња међународне заједнице, а нарочито Савета безбедности, не сме бити ослабљена када је реч о Косову. „То ће помоћи да се избегне нови талас ескалације. То је један од разлога зашто у потпуности подржавамо присуство Мисије УН на Косову“, рекао је он.
Истакао је да Балкан није случајно регион који је и даље активни део агенде СБ УН, као и да је на основу мандата СБ УН у БиХ распоређена операција „Алтеја“.
„Дубоко смо убеђени да је нестабилност у БиХ резултат дугогодишње, изразито антисрпске политике западних држава које поткопавају дејтонски систем балансирања интереса. Свима су такође познати примери очигледног непоштовања БиХ као независне европске државе, као и покушаји мешања у њене послове. То укључује и постављање немачког држављанина Кристијана Шмита на место високог представника у БиХ, супротно постојећим процедурама и без сагласности Савета безбедности, као и све његове касније активности“, навео је он.
Како је рекао, примарна улога СБ УН би требало да буде одржавање Дејтонског мировног споразума који остаје неспорна основа за регулацију ситуације у БиХ. Нагласио је и да поверење у УН као објективног арбитра у међународним пословима може бити поткопано због селективног приступа, али и због двоструких стандарда у раду Секретаријата.
„У случају постизања споразума током преговора између Русије и Украјине уз посредовање САД, питање његовог даљег формализовања зависиће од садржаја самог документа и постигнутих договора између страна. УН, као универзална међународна – платформа, располажу механизмима за давање додатног међународноправног легитимитета таквим одлукама, на пример, кроз усвајање резолуције Савета безбедности. Међутим, тренутно УН не учествују у тим преговорима, а њихова непристрасност и неутралност остају под знаком питања“, рекао је он.
Извор: Танјуг