Хронична болест бубрега погађа око 10 одсто светске популације, а процењује се да у Србији са тим обољењем живи око 700.000 грађана, речено је данас на конференцији поводом Светског дана бубрега, који се обележава 12. марта.
На овом скупу, који је организовало Удружење трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“, истакнуто је да је болест бубрега својеврсна епидемија савременог доба и да често дуго не даје никакве симптоме, због чега се у великом броју случајева открива тек у узнапредовалим стадијумима.
Речено је и да подаци показују да се у Србији више од 4.000 пацијената тренутно налази на неком виду замене бубрежне функције, односно на хемодијализи или перитонеумској дијализи.
Изнети су и подаци Управе за биомедицину Министарства здравља Србије, који показују да су током 2025. године у Србији обављене 102 трансплантације органа, што је, како је наглашено, највећи број у последњих готово десет година, не рачунајући пандемијске године када је трансплантациони програм био готово заустављен.
Наведено је и да је од 1. јануара до 27. фебруара 2026. обављено 18 кадаверичних трансплантација органа и 10 трансплантација рожњаче, међу којима је било 12 трансплантација бубрега, две јетре и четири срца.
Подаци показују и да око 1.700 пацијената у Србији тренутно чека трансплантацију, међу њима близу 40 деце.
Помоћник министра здравља Небојша Тасић рекао је да је у последњих неколико година у Србији направљен значајан помак у области трансплантације органа, посебно у програму трансплантације бубрега, али је нагласио да број донора и даље није довољан у односу на потребе пацијената.
„У последњих неколико година урађен је заиста значајан помак. Не само у програму трансплантације бубрега, већ је у целини повећан број донора органа. Ипак, то је још увек недовољно, јер велики број људи чека на трансплантацију, док је око 4.000 пацијената на дијализи“, рекао је он.
Тасић је истакао да је за успешно функционисање система трансплантације кључно да концепт донора органа буде организован на најбољи могући начин и да у њега буде укључена комплетна здравствена инфраструктура, са здравственим системом као главним координатором.
Према његовим речима, у том процесу важну улогу имају и друге институције, укључујући институте за јавно здравље, посебно кроз активности здравствене промоције и подизања свести грађана.
„Потребна је широка друштвена и државна подршка овом програму како би он заживео у оној мери у којој постоји потреба“, нагласио је Тасић.
Нефролог у Клиничко-болничком центру Звездара Петар Ђурић казао је да је један од највећих изазова у борби против хроничне болести бубрега то што се она најчешће открива касно.
„Тегобе се обично јављају тек у узнапредовалим стадијумима болести, када је могућност да се њено напредовање успори знатно мања. Када се симптоми појаве, они су често неспецифични, попут опште слабости, малаксалости, мучнине, отицања или смањеног мокрења, због чега пацијенти често не посумњају одмах на болест бубрега“, рекао он.
Ђурић је нагласио да је зато посебно важно активно тражити болест код ризичних група, односно код особа са дијабетесом, повишеним крвним притиском, старијих људи, али и оних који у породици имају обољења бубрега.
На данашњем скупу одржаном у Југословенској кинотеци, речено је и да је поводом обележавања 20 година од успостављања Светског дана бубрега, Удружење трансплантираних пацијената „Заједно за нови живот“ покренуло и серијал подкаста посвећен информисању пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом и њихових породица.
Кроз десет епизода стручњаци из водећих здравствених установа говориће о кључним темама, од превенције и раног откривања болести, преко савремених терапија и дијализе, до трансплантације и живота након трансплантације.
Председница удружења пацијената „Заједно за нови живот“ Оливера Јовановић рекла је да су у разговору са пацијентима уочили да многи након добијања дијагнозе располажу са врло мало информација о самој болести и могућностима лечења и да је зато покренут тај пројекат.
„Желели смо да ову важну годишњицу обележимо покретањем подкаста као формата који је данас доступан и разумљив свим генерацијама. Циљ нам је да пружимо јасне и поуздане информације о свим аспектима живота са хроничном бубрежном болешћу, од превенције и правилне исхране, до лечења и трансплантације“, рекла је она.
Јовановић је најавила и да ће прва епизода подкаста бити премијерно приказана 13. марта у 20 часова на Јутјуб каналу удружења, а нове епизоде биће објављиване сваког другог петка.
Новинарки Тањуга Сандри Богдановић, која је водила и модерирала подкаст о бубрежним болестима и трансплантацији, данас је уручено признање за учешће у том пројекту.
Извор: Танјуг