Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је стратегија “Србија 2030“ програм који гради модерну, снажну и успешну Србију за деценије и генерације које долазе и истакао да ће следећа година бити једна од важнијих у економској историји Србије, а да ће EXPO бити круна свега до сада урађеног.
Мали је навео да је у овом тренутку наш највећи фокус на Експу, који је навећа развојна шанса Србије захваљујући коме ће наредне године угостити око четири милиона посетилаца из целог света.
“Следећа година ће бити једна од важнијих у економској историји Србије. Она је економска база за наредну деценију, извор економске снаге у годинама када ће то бити најтраженији ресурс, носилац раста који ће нас хранити, наш залог за будућност“, истакао је Мали у ауторском тексту за “Политику“.
Навео је да је Србија трећа најбрже растућа економија у Европи, земља која је добила први пут инвестициони кредитни рејтинг и земља која је коначно добила тежину у европској статистици. “Излечили смо економску бољку са којом смо се предуго борили и оснажено кренули да из сопствених снага финансирамо даље јачање српске економије. За то нам је потребан даљи раст, а његов мотор су доминантно инвестиције. Наш највећи фокус у овом тренутку јесте на Експу, који је наша навећа развојна шанса“, рекао је Мали.
Додао је да ће се на EXPO више од 135 земаља са свих меридијана представити у Србији и да ће тај догађај бити круна свега до сада урађеног.
Истакао је да су капиталне инвестиције које су у току, вредности 17,8 милијарди евра кроз 323 пројекта широм Србије, укључујући и изградњу EXPO комплекса и пратеће инфраструктуре, донели видљиво повећање животног стандарда наводећи да је први пут у Србији просечна плата већа од 1.000 евра.
Мали је додао да је незапосленост у прошлој години била на 8,7 одсто за док је некада сваки четврти грађанин био без посла, јер је незапосленост износила вртоглавих 25,9 одсто. “Улагања која планирамо Националном стратегијом ‘Србија 2030’ нису само планови раста у наредних неколико година, већ план за много даљу будућност. Јер, овако масовних улагања у Србији којима сведочимо нисмо имали у претходном веку. Да су нам у деценији која је претходила 2012. години бар једном стране директне инвестиције премашиле милијарду, Србија не би морала да креће од нуле“, навео је.
Указао је да су у деценији која је уследила након 2012.године годишње стране директне инвестиције премашиле пет милијарди евра и да је то Србији донело фабрике, пола милиона нових радних места, скок наплате пореза, веће буџете за даља улагања.
“Домино ефекат који нас је оснажио, економску инфузију чије ефекте морамо да одржавамо и повећавамо даље. Зашто је то битно? Јер нам је несигуран и данашњи свет показао колико смо, на крају дана, у свему сами. Односно, да само на себе можемо да се до краја ослонимо. А Србија, коначно, има снаге да сама погура свој раст, да сама настави развој и да планира даљи напредак, пре свега, на извору својих снага. А, то су увек инвестиције, уз одговорну политику и системска решења којима се баве стручњаци“, рекао је Мали.
Према његовим речима, Србија данас има лидера који је државник од поверења, са кредибилитетом и угледом, председника Републике каквог заслужује наводећи да је Александар Вучић визионар на чијим идејама градимо економску кулу у којој ће, како је већ најављено, капитална улагања планирана до 2030. достићи 17 милијарди евра.
Истакао је да је циљ да следеће године домаћи БДП први пут пребаци 100 милијарди евра, а да до 2030. достигне вредност од 133 милијарде евра. “То ћемо моћи са планираним волуменом улагања од 17 милијарди евра до је 2030. године јер само убрзани раст доноси даље повећање плата, пензија, минималне зараде, животног стандарда“, рекао је он.
Подсетио је да је 2012. године БДП Србије износио 35 милијарди евра уз оцену да та бројка можда и најбоље показује ниску полазну тачку са које је Србија кренула у препород. Како је навео, од некадашњег БДП-а од око 4.000 евра по глави становника дошло се до око 13.500 евра по глави становника, с циљаних више од 20.000 евра до 2030. године.
Мали је навео и да је јавни дуг који је на нивоу од 41,5 одсто, на апсолутно сигурном нивоу са простором за неопходна реаговања у случају било каквих нових нестабилности. “Србија одржава овај ниво задужења у годинама када је просек задужености еврозоне 88,5 одсто. Уз то, од јануара месеца ове године минимална зарада у Србији износи рекордних 551 евро, што је више од некадашње просечне зараде“.
Додао је да је до 2030. године циља да минимална зарада буде 760 евра, а да је 2012. године износила око 170 евра. “Наша визија Србије 2030. године је Србија у којој просечна плата износи 1.700 евра, са просечним пензијама од 750 евра и минималном зарадом од 760 евра. За такав раст, још једном, неопходне су инвестиције, капитална улагања у инфраструктуру, путеве, пруге, развој, у брзину раста“, указао је Мали.
Навео је да је највећа пажња у буџету усмерена на капиталне инвестиције у саобраћајну инфраструктуру нагласивши да путеви и пруге доносе нове инвеститоре, нове туристе, нове интеграције. Према његовим речима, од 2012. до 2025. Србија је изградила 622,7 километара путева, од чега је 271,69 километара пуштено у саобраћај само у последњих пет година. Тренутно је у изградњи 10 ауто-путева и брзих саобраћајница у укупној дужини од 380 километара, а планирано је да до 2035. буде изграђено још 578 километара ауто-путева и брзих саобраћајница.
У железничкој инфраструктури у плану до 2035. године су реконструкција и модернизација пруге Ниш-Димитровград, Београд-Ниш, Панчево главна – Зрењанин-Суботица, Врбас-Сомбор, Ваљево-Врбница – државна граница са Црном Гором, реконструкција и модернизација пруге Рума-Шабац-Лозница, изградња обилазне пруге Бели поток-Винча-Панчево са друмско-железничким мостом преко Дунава код Винче и путне обилазнице око Беграда. “Затим, изградња нове пруге Неготин – државна граница Видин Бугарска, реконструкција и модернизација пруге Зајечар – Прахово пристаниште, реконструкција и модернизација Шарганске осмице, изградња нове пруге Суботица-Баја“, навео је министар.
Додао је да ће Србија паралелно развијати и водни и ваздушни саобраћај, а да се у области заштите животне средине акценат ставља на управљање отпадом изградњу регионалних центара за управљање отпадом, управљање отпадним водама, унапређење квалитета ваздуха, гашење старих котларница.
Истакао је да Србија треба да искористи позицију енергетског чворишта Југоисточне Европе и додао да су нове гасне електране, нови соларни капацитети, хидроелектране, модернизација преносне и дистрибутивне мреже и развој гасне и нафтне инфраструктуре, нови далеководи, трафостанице и прекограничне интерконекције, програм нуклеарне енергије посао који нас чека и којим се бавимо.
Мали је додао да је у плану и реконструкција и обнова више од 70 основних и средњих школа, више од 25 здравствених установа широм Србије, међу којима су: Универзитетски клинички центар Србије, КЦ Ниш, КЦ Војводине, КЦ Крагујевац, Општа болница Бор, Општа болница Вршац, Дом здравља Голубац, Здравствени центар Зајечар, Здравствени центар Кладово, Дом здравља Књажевац, Здравствени центар Неготин, Болница у Смедереву, Општа болница у Крушевцу, Здравствени центар Ужице.
Нагласио је да ће држава наставити и социјално одговорну политику помоћи подршке мајкама у куповини некретнина, али и подршку Алиментационог фонда, програм подршке куповини сеоских кућа за младе, затим успостављање омладинских простора, уз наставак програма подршке младима.
“Наставићемо да градимо најсавременију дигиталну државу и да ухватимо брзину развоја и примене вештачке интелигенције. Важни су нам и дигитално здравство и биотехнологија, где посебан фокус стављамо на паметне болнице. Управа мора да буде модерна и дигитална, доступна како грађанима, тако и привреди“, навео је Мали.
Додао је да посебан фокус треба ставити на развој широкопојасне инфраструктуре у руралним пределима, развити мрежу дигиталних кутака како би се подигле дигиталне вештине грађана у руралним пределима, посебно код пензионера, жена предузетница, младих.
“Нећемо прескочити ни развој туристичке, културне, спортске инфраструктуре. Јер, Србија више нема времена за губљење. Морамо да радимо много брже него остали, како бисмо на најбољи начин искористили шансу коју имамо. Зато стратегија ‘Србија 2030’ није само још један план пројеката – то је програм који гради модерну, снажну и успешну Србију за деценије и генерације које долазе“, навео је Мали.
Извор: Танјуг