Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун изјавио је данас да изостаје политички притисак западног дела међународне заједнице на Приштину поводом закона о странцима и да уместо притиска да се одустане од тих дискриминаторских и изразито антисрпских закона, постоји охрабривање да премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти све то реализује.
„Када званичници ЕУ кажу да свака држава има права да зна ко се налази на њеној територији, тиме охрабрујете Куртија да каже ‘ја хоћу да знам ко се налази на мојој територији и сви морају да имају документа која је прописујем’.
Када Марта Кос планира да дође у Приштину да би обрадовала Куртија да су сви протоколи спроведени и да би се укинуле казнене мере које су уведене због ескалације ситуације на северу, онда је то охрабривање Куртија да настави са применом закона“, навео је он за Тањуг говорећи о закону о странцима и возилима, чију је примену Приштина најавила од 15. марта.
Додао је да притисак који Београд покушава да изврши на међународном плану нема толики ефекат зато што стално долази до ескалације антисрпског понашања Куртија због подршке међународне заједнице.
Дрецун је оценио да Београд нема много могућности да утиче на понашање Приштине, и додао да оно што може да се ради се већ и предузима а то су активности на међународном плану које су усмерене на ЕУ, САД, УН и ОЕБС-у, односно према онима који би могли да изврше притисак на Приштину да одустане од примене овог закона или да одложи њихову примену.
Како је навео, разговор са Приштином у оквиру дијалога по овим питањима је постао бесмислен, јер Приштина одбија да разговара о свим проблемима који се тичу положаја и опстанка српског народа на Косову, под изговором да је то њихово унутрашње питање.
Дрецун је истакао да иако се говори о томе да ће се можда на неко време одложити примена ових закона, Курти је „охрабрен“ политичком победом на изборима у децембру прошле године и наставиће да реализује до краја свој циљ, а то је да у потпуности интегрише Србе и север Косова, односно да се Срби одрекну свог националног идентитета, писма, језика и прихвате да су грађани Косова.
„То није интеграција, то је покушај асимилације српског народа или у противном протеривање са простора КиМ“, напоменуо је он.
Коментаришући то што је европска комесарка за проширење Марта Кос одложила посету Приштини због недавних политичких дешавања, Дрецун је рекао да је институционална криза која је већ постала друготрајна на Косову и која се сада прелива на немогућност избора председника, нешто што је тежак реметилачки фактор за јачање међународне позиције Косова, због чега запад инсистира да се та институционална криза што пре могуће реши да би они могли да подигну тај „недостајући међународни капацитет Косову“.
Према његовим речима, запад жели да има институције које су формиране, изборе који су окончани и појединце који су на челу институција са којима могу да разговарају и преговарају, а не институционалну кризу због чега је и било реално очекивати да Марта Кос откаже ову посету.
„Њен мотив је био да донесе лепе вести Приштини које су веома ружне вести за српски народ, вести које обесхрабрују Србе да даље наставе да живе на КиМ јер ако укидате казнене мере ви онда охрабрујете Куртија да настави са том антисрпском дискриминаторском политиком“, поручио је Дрецун.
Извор: Танјуг