Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да упркос глобалним енергетским турбуленцијама приоритет државе остаје стабилно снабдевање енергентима и заштита грађана од несташица горива.
Говорећи о продаји Нафтне индустрије Србије она је за Јутарњи програм РТС-а рекла да се „свакодневно ради на проналажењу одрживог решења“.
Навела је да се очекује да до 2035. године започне изградња прве нуклеарне електране у Србији.
Оценила је да се енергетски сектор Србије налази пред великим променама, а према плановима државе до 2035. године очекују се значајна улагања у производњу електричне енергије, инфраструктуру за гас и нафту, али и почетак развоја нуклеарног програма.
Истакла је да је повећање производних капацитета један од главних приоритета у наредној деценији.
„Наступа ера електричне енергије и оно што морамо да урадимо јесте да повећамо наше производне капацитете“, нагласила је она.
Додала је да план подразумева изградњу нових гасних електрана, али и снажнији развој обновљивих извора енергије, при чему посебан пројекат представља гасна електрана у Нишу која би требало да буде реализована у сарадњи са азербејџанском компанијом.
„Очекујем да прва буде завршена гасна електрана у Нишу коју ћемо радити у сарадњи са компанијом из Азербејџана, рекла је министарка.
Истовремено, држава планира да додатно улаже у соларне електране и ветропаркове, а значајну улогу у томе имаће Електропривреда Србије (ЕПС).
Према пројекцијама, до 2030. године Србија би могла да добије око 1.500 мегавата нових капацитета у државном власништву.
„То је отприлике око 20 одсто тренутних капацитета које већ имамо, нагласила је она.
Као један од најважнијих пројеката у наредном периоду навела је изградњу Реверзибилне хидроелектране Бистрица, која би требало да омогући већи удео обновљиве енергије у електроенергетском систему.
Министарка је навела да је овај пројекат комплексан и захтеван због великог броја процедура и дозвола које је потребно прибавити и да су у то укључене бројне институције, од локалних самоуправа до институција задужених за заштиту природе и културног наслеђа.
Припремни радови на пројекту, попут изградње приступних саобраћајница или измештања инфраструктуре требало би да почну током ове године, грађевинска дозвола за главни објекат очекује се до краја године, док би почетак радова могао да уследи 2027. године, уколико финансирање буде одобрено.
Навела је да се Србија суочава и са обавезама према Европској унији када је реч о смањењу емисија угљен-диоксида.
„Имамо проблем такозваних карбон такса пореза на емисије угљен-диоксида, рекла је министарка и додала да је највећи емитер ЕПС због ослањања на термоелектране на угаљ.
„Наше термоелектране су и даље веома важне јер обезбеђују базну енергију, нагласила је Дубравка Ђедовић Хандановић и додала да обновљиви извори енергије попут ветра и сунца не могу сами да обезбеде стабилност система.
„Базну енергију можемо да заменимо кроз гасне или нуклеарне електране, рекла је она.
Истакла је да због тога Србија разматра и развој нуклеарног програма и навела да се очекује да до 2035. године започне изградња прве нуклеарне електране.
У припреми тог пројекта држава сарађује са француском компанијом ЕДФ, једном од највећих електроенергетских компанија у Европи.
„Француска електропривреда може да нам помогне својим искуством и знањем, рекла је министарка.
Поред производње електричне енергије, планирана су велика улагања у гасну инфраструктуру и гасификацију земље а у плану је изградња нових гасовода који би повезали више региона Србије.
Гасификација би, према њеним речима, требало да обухвати делове источне и западне Србије, укључујући градове попут Параћина, Неготина и Златибора.
Министарка је навела да се ради и на проширењу складишта гаса Банатски двор и да се очекује да у наредних годину дана највећи део радова буде завршен.
Капацитет складишта требало би да буде повећан на око 750 милиона кубних метара гаса.
Држава планира и изградњу новог складишта гаса „Тилва“, чиме би укупни капацитети значајно порасли.
Поред гаса, важан пројекат представља и нови нафтовод између Србије и Мађарске, који би требало да смањи зависност од једног правца снабдевања нафтом.
„Нафтовод на нашој територији простираће се од Новог Сада до границе са Мађарском, навела је министарка Ђедовић.
Извор: Танјуг
