Широм света данас се обележава 8. март – Дан жена.
У Србији, он је први пут обележен 1914. године, свега пет година након прве прославе Дана жена у Њујорку, 28. фебруара 1909.
Уједињене нације су седамдесетих 20. века, поступно прихватиле 8. март као међународни Дан зена, да би Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала да се 8. март усвоји као празник посвећен правима жена.
Претходно, феминистички покрет на Западу прихватио је односно преузео тај датум, који је првобитно био празник левице.
У низу земаља он је такође државни празник, и нерадан дан, понегде само за жене као у Кини. Као празник 8. март се обележава од Чилеа и Бразила, преко Португалије, Италије, Русије, Кине, Вијетнама, до Анголе или Кубе.
Истовремено, и у земљама у којима 8. март нема службени статус празника, он се доследно обележава као Дан жена, прилика за подсећање на неопходност равноправности полова.
Основна намера јесте инсистирање на превазилажењу дискриминације, стереотипа, неравноправности ма у ком виду, од породичних до радних односа, укључујући идентичне плате за исти посао.
Изворно, 8. март је пре свега био прилика за позив на равноправан политички статус жена, почев од права гласа.
У Србији, он је први пут обележаван јавним манифестацијама 1914. године, да би службено био усвојен као Дан жена после Другог светског рата.
Дан жена први пут је, уопште, обележен пет година раније, у САД, у Њујорку, 28. фебруара 1909. као Национални дан жена.
Манифестацију је тада организовала Социјалистичка партија САД, а идејни творац била је Тереза Малкиел (1874 – 1949) писац, радничка активисткиња, борац за равноправност жена.
У то време, припаднице женског покрета које су се активно залагале за равноправност полова, пре свега право гласа, дакле учешћа у политичком животу, уобичајено су називане суфражеткиње, од енглеске речи „suffrage“, што је неретко изазивало омаловажавање.
Током Првог светског рата, када су суфражеткиње биле активне у подршци ратним напорима Британије, женама је у Уједињеном краљевству признато делимично право гласа, да би десет година потом оно је постало опште.
Две године затим 1920. опште право гласа прихваћено је и у САД, а претходно је већ било усвојено у појединим државама.
У време одржавања Међународне конференције социјалиста у Копенхагену 1910. године, уочи скупа Друге социјалистичке интернационале, појавила се иницијатива да се Дан жена надаље обележава редовно, сваке године.
Стотину делегата, из 17 земаља, изгласало је тада предлог о усвајању новог празника, углавном залагањем Кларе Цеткин, Катинке Дункер и Пауле Тиде, социјалистичких активисткиња из Немачке.
Инсистирало се највише на равноправности у сфери политичког живота, праву гласа и кандидовања.
Тада међутим, још није био одређен датум када ће Дан жена бити обележаван.
Наредне 1911. године, 19. марта, Дан жена обележен је у више земаља, највише на простору централне Европе, у Немачкој, Швајцарској, као и у Данској.
Наводно су посебно бројне манифестације поводом Дана жена тада одржавале на простору Аустроугарске.
У САД, међутим, те године, Дан жена обележаван је последње седмице фебруара.
Колико се зна Дан жена је 8. марта први пут обележаван у Немачкој, 1914. што је вероватно био стицај околности, пошто је дан пригодно пао у недељу.
У Русији је Дан жена први пут обележаван 1913, и то последње суботе фебруара.
Избор датума 8. марта, као Дана жена, најчешће се повезује са сећањем на протест текстилних радница у Њујорку 8. марта 1857. године.
Службена манифестација он је међутим првобитно постао у Русији, пошто је 1917. штрајк текстилних радница у Петрограду, започео је 8. марта. Тај догађај испоставиће се као један од почетних момената Фебруарске револуције, којом је срушен царизам.
Потоње револуционарне власти 8. март су тако прихватиле за датум обележавања Дана жена. Била је то иницијатива Александре Колонтај (1872 – 1952).
Од тада, у Совјетском Савезу, Дан жена је имао статус празника, да би године 1965. постао и нерадан дан.
По узору на совјетски модел Дана жена је потом прихваћен у земљама Источног блока, Кини, Вијетнаму, Куби, уопште у земљама које су се угледале на вредносни концепт Совјета.
Отуда је све до позних шездесетих Дан жена углавном доживљаван као идеолошка манифестација.
Суштинска промена ће уследити пошто је феминистички покрет на Западу такође усвојио тај датум као Дан жена.
Коначно, пошто је Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала да се 8. март усвоји као празник посвећен правима жена, Дан жена је и службено глобално прихваћен.
Извор: Танјуг