Политиколог Огњен Гогић изјавио је за Косово онлајн да очекује да ће Покрет Самоопредељење у току дана уложити жалбу на одлуку председнице Вјосе Османи да распусти Скупштину Косова. С друге стране, оцењује да је цело догађање око избора председника показало колико мало Аљбин Курти поштује устав и институције Косова.
Како објашњава, акт председнице Косова, као и сваки други акт, може бити предмет уставне контроле.
„Вјоса Османи је донела указ о распуштању Скупштине и заказала нове парламентарне изборе и тај акт, као и сваки други, може бити предмет уставне контроле, тако да треба очекивати да ће Самоопредељење у току дана да уложи жалбу Уставном суду на тај акт и да покуша да оспори то, односно да заузме став да се Скупштина не може распустити. Самоопредељење је још синоћ објавило да ће се обратити Уставном суду, сматрајући да су посланици повредили Устав тиме што нису дали кворум за избор председника. Дакле, они су желели да већ унапред делују и да од Уставног суда затраже да суспендује ове рокове. Сматрали су да су посланици, тиме што нису учествовали у гласању, заправо прекршили Устав и да самим тим треба да се пролонгира рок за избор председника“, каже Гогић.
Како наводи, треба очекивати да ће се сада водити правна борба између Вјосе Османи и Аљбина Куртија.
„Дакле, с једне стране она је заузела став да су се стекли услови за распуштање Скупштине и да су потребни нови избори, али ће Курти заправо сматрати другачије, односно да би парламент требало да има још времена за избор председника. Тако да вероватно треба очекивати да ће Уставни суд интервенисати, мораће да се о томе огласи и могуће је да уведе неку привремену меру којом ће пролонгирати читаву ситуацију док не одлучи мериторно о захтевима. Такође, Уставни суд ће морати да се огласи и о захтеву или жалби коју је упутила председница парламента Хаџију, која је такође констатовала повреду Устава. Тако да треба очекивати да се ово неће тако брзо разрешити са правне тачке гледишта“, сматра Гогић.
Подсећа да се пре ове ситуације на Косову отворила правна полемика око тога да ли неуспех у избору председника у уставном року аутоматски значи распуштање Скупштине.
„Појавило се правно мишљење да је довољно заправо само започети процедуру у оквиру тог уставног рока и да посланици имају шездесет дана да гласају о председнику, тако да се тек онда распушта Скупштина. Тако да постоји тај сукоб или контрадикторност између два уставна члана, односно две уставне одредбе, и то ће сада бити прилика да се Уставни суд огласи о томе и да адресира ту правну празнину. Дакле, поново смо на терену уставноправних празнина које омогућавају различите интерпретације“, објашњава Гогић.
Према његовим речима, све се то не би догодило да су постојали политички договор и политичка зрелост међу политичким партијама.
„Основни узрок ове кризе јесте сукоб између премијера Куртија и председнице Османи, односно то што премијер Курти није желео да подржи Османи за други мандат на месту председника Косова. Дакле, није желео да подржи њен реизбор. Када се отворила полемика око председника, он никада није поменуо Вјосу Османи, није изговорио њено име, нити је рекао да је она његов кандидат за председника или да сматра да је она најбољи избор. Из Самоопредељења су долазили појединачни гласови да би она можда могла да буде реизабрана, али да је наводно проблем у томе што нема довољну подршку, односно довољно гласова. Међутим, никада се није рекло чије гласове она нема. Дакле, реч је о томе да Османи није имала подршку Самоопредељења, односно да Самоопредељење није желело да је подржи, а не опозиционе партије“, подсећа Гогић.
По оцени Гогића, Аљбин Курти је стварао такву атмосферу да је заправо проблем у опозицији, иако се радило о томе да у Самоопредељењу не желе Вјосу Османи на месту председнице.
„Проблем је био у томе што они нису хтели Османијеву, али нису имали алтернативу. Дакле, нису имали другог кандидата. Ситуација је била таква да је Курти требало да каже да Османи не може да добије гласове и да зато не жели да је предложи, али да, рецимо, Коњуфца може, иако је мање популаран од Османи. Тако да је то била једна апсурдна ситуација у коју се Курти сам упетљао и која је довела до ове ситуације. Дакле, од сигурног је направио вересију. Да је благовремено предложио или Вјосу Османи или неког другог, опозиција би учествовала у том процесу. Не би га опструисала, јер би онда била крива што се иде на нове изборе и што се прави нова криза. Међутим, он је опозицију довео у понижавајућу ситуацију, да у вечерњим часовима напрасно учествује на седницама, да даје кандидате и кворум, а да им није оставио простор да се у разумном року макар закажу те седнице“, навео је Гогић.
Саговорник Косово онлајна оцењује да је Аљбин Курти заправо створио ову кризу и да је тешко поверовати да је размишљао о опозицији и о томе да ли њима одговара Османи или не, а да се истовремено није устручавао да опозицију позове да током ноћи мења Устав.
Како даље наводи, управо због тога што Курти није желео Вјосу Османи и није имао алтернативу, Вјоса Османи је схватила врло јасну поруку.
„Показало се да је за Куртија Османи постала превише јака политичка фигура на политичкој сцени Косова и да је заправо не жели у свом окружењу. С друге стране, Османи није без политичких амбиција. Она је свесна популарности коју је стекла у албанској јавности, нарочито због подршке коју је добила из Америке од Доналда Трампа, и то ће хтети да капитализује. Зато ово треба разумети и као њен улазак у изборну трку. Она сада нема шта да изгуби – председница је којој истиче мандат за месец дана и може да поднесе оставку и раније ако је то услов да се кандидује. Зато треба очекивати да ће бити на некој парламентарној листи и учествовати на изборима, јер је и 2021. године постала председница након што је била на изборној листи Самоопредељења и појединачно добила највише гласова грађана. Вероватно ће покушати да понови ту ситуацију. Зато је јуче упутила и амандмане за измену Устава, образложивши да би грађани требало директно да бирају председника. Тиме је заправо желела да поручи да је народ Косова уз њу и да би могла да буде директно изабрана уколико политичке партије не желе да је подрже у парламенту“, истиче Гогић.
Како каже, на крају се показало да Курти не жели да подржи реизбор Вјосе Османи, али ни да иде на нове изборе, јер има историјску победу која му омогућава стабилну парламентарну већину, па се упустио у низ импровизација како би спречио распуштање Скупштине.
„Ту су се на моменат поклопили интереси Куртија и Османијеве, јер је Вјоса Османи упутила уставне амандмане за директан избор председника. Међутим, Самоопредељење је то подржало не зато што је желело да подржи њу, већ зато што је у томе видело прилику да избегне расписивање избора и распуштање Скупштине. Мислили су да ће, уколико преко ноћи прогурају уставне амандмане, спречити распуштање Скупштине уколико се не изабере председник. Да ли би то остало на снази и да ли би амандмани прошли тест Уставног суда – то је велико питање. Онда би се и опозициони посланици жалили Уставном суду и оспоравали те измене, како у материјалном тако и у процедуралном смислу. Међутим, они су размишљали краткорочно – циљ је био само да избегну ситуацију која се јутрос догодила“, рекао је Гогић.
Како оцењује, то показује докле се иде – да се мења Устав како би се избегла политичка блокада.
„Актуелна политичка криза покушавала се решити тако што би се преко ноћи мењао Устав Косова“, истиче Гогић.
Политичка класа на Косову, а пре свега Аљбин Курти и Самоопредељење, тиме су показали колико мало поштовања имају према Уставу и институцијама Косова.
„Они показују колико олако схватају процедуре и норме и да је за њих све то импровизација, те да су спремни да мењају Устав ако то одговара дневној политици. Институције не доживљавају као нешто што треба да се постепено оснажује и дограђује, већ као нешто што може бити подложно махинацијама. То није ништа неочекивано када је реч о Куртију“, наглашава Гогић.
Истиче да Српска листа није учествовала на синоћним седницама и да је комплетна опозиција требало да заузме исти став.
„Ова читава ситуација је показала колико су владавина права и демократске вредности угрожене на Косову. Чему Срби да се надају да ће неко поштовати њихова уставом загарантована права када се не поштује ни основно у уставу. Српска листа није учестовала ни на седници о уставним амандманима ни на оној о избору председника, и то је став који је требало да заузму сви посланици, комплетна опозиција је требало да уради то што је урадила Српска листа. И ти позиви су упућивани у задњи час, па чак и кад је већ почела седница. Не може се устав мењати преко ноћи и то је став који је требало да заузму сви посланици, а не само Српска листа која је хтела тиме и да покаже да ништа не дугује Самоопредељењу. Тиме су показали још једну значајну ствар – шта заправо значи право вета које имају српски посланици у парламенту“, закључује Гогић.
Извор: Косово онлајн