Председник Српске листе Златан Елек изјавио је да континуитет политике Аљбина Куртија за српску заједницу не доноси оптимизам, наводећи да је, уколико се настави досадашња политика, реално очекивати додатне притиске, посебно у институционалном и безбедносном смислу, преноси Курир.
Елек је у интервјуу за Курир истакао да здравство и образовање представљају стуб опстанка српског народа на Косову. Такође, поновио је да дијалог нема алтернативу, али да мора бити заснован на спровођењу већ постигнутих споразума, као и да политички представници Срба очекују конкретне кораке ка формирању ЗСО.
Многи су прошле недеље били изненађени вешћу да сте поднели оставку на место посланика у косовској скупштини. Зашто сте се одлучили на тај потез и оставили јавност без образложења?
Одлука о подношењу оставке није била ни лака ни исхитрена. Она је резултат дуготрајног политичког промисљања и одмеравања обавеза око вођења насе странке али и мојих обавеза као децијег хирурга. Заједно са сарадницима одмерено је донета одлука. Ипак, желим да нагласим да и после моје оставке српски народ има храбре и одговорне представнике у парламенту који се у немогћим условима боре за наш народ.
Аљбин Курти управо је постао премијер у новој влади Косова. Шта тај континуитет може да значи за српску заједницу? Прибојавате ли се да ће Курти, политички још чвршћи, бити још немилосрднији према Србима?
Континуитет политике Аљбина Куртија, нажалост, за српску заједницу не доноси оптимизам. У претходном периоду видели смо низ једностраних потеза који су додатно погоршали положај Срба и продубили неповерење. Уколико се таква политика настави, реално је очекивати додатне притиске, посебно у институционалном и безбедносном смислу. Подсетћу вас да и поред политичких турбуленција у Приштини Курти не престаје са институционалним притиском на наш народ кроз најаву примене тзв. Закона о странцима и возилома, па и настојањима да се мимо споразума о формирању Заједнице српских општина силом решава положај здравствених и образовних институција. Ипак, наш циљ није подизање тензија, већ инсистирање на поштовању договора и основних људских права.
Српска листа је већ на усвајању косовског буџета морала да реагује и упозори јавност да ни један евро нису добиле општине са српском већином. Како то објашњава централна власт?
Званична објашњења централних власти своде се на техничке разлоге и процедуралне формулације, али суштина је политичка. Изостанак финансијске подршке општинама са српском већином показује селективан приступ који продубљује институционалну дискриминацију. Тиме се директно угрожава функционисање локалних самоуправа и квалитет живота грађана, што сматрамо неприхватљивим. Уједно то јесте порука. Ако вам кажем да су за општину Северна Митровица предвидели 100.000 евра за изградњу наводног музеја геноцида, онда су речи сувишне.
Најаве о интеграцији српског здравства и школства у косовски систем поклапају се с почетком примене Закона о странцима, а то је 15. март. Има ли начина да се то спречи?
Српско здравство и образовање представљају стуб опстанка нашег народа на Косову. Сваки покушај њихове присилне интеграције без договора и сагласности српске заједнице представља озбиљан проблем. Начини за спречавање постоје кроз политичку борбу, дипломатске канале и међународне институције. Инсистираћемо на томе да се сва питања решавају дијалогом, а не једностраним одлукама, и да се положај ових стубова нашег опстанка решавају у дијалогу Београда и Приштине кроз формирање ЗСО. На нашим састанцима смо више него јасно указали међународним представницима да би једнострани потези Приштине а њихово евентуално ћутање значило да постоји план етнчког чишћења српског народа.
Колико у међународној заједници има слуха за упозорења Србије и представника Срба на Косову да су те мере изразито дискриминаторне и директно уперене против опстанка Срба на Косову?
Постоји одређени ниво разумевања, али често изостаје конкретна реакција. Међународни представници признају да постоје проблеми, међутим очекујемо одлучније кораке и јасније поруке према Приштини. Наша обавеза је да континуирано указујемо на реално стање на терену и да тражимо доследну примену међународних споразума. Међународна заједница не сме бити неми посматрач насртаја из Приштине.
Проблема има у локалним срединама где су се Срби као политички чиниоци вратили у власт. Који су највећи, са чим се суочавају општинске власти у ситуацији када наспрам себе имају централну власт која у најмању руку није кооперативна?
Највећи проблеми су административне блокаде, ограничавање финансирања и стални политички притисци. Локални лидери покушавају да решавају свакодневне проблеме грађана, али се често суочавају са опструкцијама које долазе са централног нивоа. Упркос томе, настојимо да очувамо институционални капацитет и стабилност заједнице. Општине су остављене у хаосу, са 80 одсто запослених Албанаца који не знају да раде тај посао већ су уместо њих раније то радиле друге општине. Полицијска репресија над локалним органима власти је свакодневна, што се граничи са полицијском окупацијкм.
Промене у америчкој спољној политици које спроводи Трамп могле би да донесу промене у смислу конфигурације и присуства, односно смањивања трупа Кфора на Косову. Шта би могло да се деси и како би то утицало на безбедност Срба на Косову?
Свако смањење међународног безбедносног присуства изазива забринутост међу Србима, јер Кфор представља кључни фактор стабилности и сигурности. Уколико би дошло до промена, за нас би то био опасан сценарио јер су се косовске институције показале као националистицки механизми за притисак на наш народ. Без адекватних снага Кфор би се повећао осећај несигурности међу становништвом.
Ове недеље председник Србије Александар Вучић разговарао је са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петером Соренсеном. Јесте ли оптимиста у погледу наставка дијалога и шта би по вама била реалистична очекивања у овој години?
Дијалог нема алтернативу, али мора бити заснован на спровођењу већ постигнутих споразума. Наша очекивања за ову годину била би смањење тензија и конкретни кораци ка формирању Заједнице српских општина, што је кључни елемент за поверење. Оптимизам постоји само уколико актери из Приштине покажу спремност на компромис и поштовање преузетих обавеза, а међународна заједница доследност у поштовању оног што је договрено.
Извор: Курир
