Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини СР БиХ.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, након чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа у БиХ и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Од десетак конститутивних аката, који су уставноправна основа за стварање Републике Српске, два су најзначајнија – Декларација о проглашењу Републике Српске и Устав Републике Српске.

Скупштина српског народа у БиХ донела је Декларацију 9. јануара, а Устав 28. фебруара 1992. године.

Кошарац: Први Устав – темељ државности Републике Српске

Република Српска је доношењем Устава 28. фебруара 1992. године стекла кључни атрибут државности и поставила темеље свог политичког и правног постојања, изјавио је заменик председавајуће Савета министара БиХ Сташа Кошарац.
Он је истакао за Срну да је Устав израз колективне тежње српског народа за слободом, као и свести тадашњих политичких представника о значају државе и њеној изградњи као светом циљу.

„Устав Српске је успоставио институционалну кичму политичког система Републике, дефинисао демократски поредак и равноправност свих грађана, те јасно показао да без Републике Српске нема опстанка српског народа у БиХ“, рекао је Кошарац.

Он је навео да је доношење Устава Српске било историјски избор легалитета и легитимитета, утемељен у миру, пре избијања сукоба, чиме је Република Српска добила трајну основу свог постојања.

„Устав је био темељ на основу којег је Република Српска препозната и призната као правни и политички субјект, а међународно афирмисана и верификована Дејтонским споразумом“, рекао је Кошарац.

Према његовим ријечима, тиме је потврђена њена државност и право на самостално политичко организовање.
„Данас, 34 године касније, Република Српска остаје одлучна да брани стечена права и чува свој уставни поредак као гарант слободе, демократског развоја и националног идентитета“, указао је Кошарац.

Он је нагласио да Устав из 1992. године остаје трајни симбол државности и политичке воље српског народа, као и темељ на којем се гради будућност Републике Српске. Скупштина српског народа БиХ донела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана.

Стевандић: РС остаје трајна и неприкосновена са својим Уставом и институцијама

Председник скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да 34 године од усвајања првог Устава Српске говоре о државотворности Републике Српске која остаје трајна и неприкосновена са својим институцијама и Уставом.

„Само државотворни народи обележавају своје годишњице устава, дане државности, као и дане скупштина. Обележавање 35 година Народне скупштине и 34 године Устава говоре о државотворности и присуству нашег народа вековима на овим просторима“, рекао је Стевандић за Срну.

Он је навео да Република Српска траје много дуже него Краљевина Југославија и многе друге творевине које су имале привремени карактер.

„Трајни карактер имају само оне републике које се заснивају на вољи народа, а воља српског народа се већ 35 година дефинише и Уставом и Народном скупштином и функционисањем Републике Српске упркос свим изазовима, претњама, покушајима смицалица“, истакао је Стевандић.

Он је нагласио да Република Српска остаје трајна и неприкосновена са својим институцијама и Уставом.

Скупштина српског народа БиХ донела је Устав 28. фебруара 1992. године, који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике. Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донет је пре избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.

Селак: Дужни смо да чувамо уставност и институционални поредак Републике Српске

Република Српска је успостављена Уставом и зато смо дужни да чувамо њену уставност и институционални поредак, поштујемо надлежности које су утврђене највишим актом и штитимо права свих грађана, изјавио је министар правде Републике Српске Горан Селак.

„Устав није само највиши политички и правни акт, то је основ на којем почивају институције, прописују се правила и штите права сваког човека. Устав је темељ државности“, рекао је Селак, преноси РТРС.

Он је, поводом 34 године од доношења првог Устава Републике Српске, рекао да је то подсетник да је право темељ уређеног друштва.

„У временима изазова, управо је доследно поштовање Устава најјачи гарант стабилности, правне сигурности и поверења у Републику Српску“, поручио је Селак.

Значај Устава се, каже, пре свега, огледа у успостављању оквира за функционисање система у различитим околностима.

„Устав одређује надлежности органа власти, утврђује принцип поделе и независност све три врсте власти и обавезује све носиоце јавних функција да поступају у складу са уставним актом и законима. Без таквог оквира нема ни правне сигурности, ни поверења грађана у институције, нити у своју Републику“, рекао је Селак.

Према његовим речима, Устав Републике Српске је током година показао да је стабилан и издржљив, иако је претрпео многобројне измене.

„Његова усклађеност са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ потврђује да Српска своју позицију гради у складу са међународно признатим оквиром и уз уважавање сложене уставне структуре БиХ. Управо та равнотежа, између самосталног уређења и поштовања заједничког оквира, представља један од најважнијих елемената нашег правног система“, навео је Селак.

Он је истакао да је посебно важно нагласити да Устав не штити институције ради њих самих, већ ради грађана.

„Устав гарантује људска права и слободе, једнакост пред законом, право на имовину, право на правично суђење и правну заштиту. Свака норма има смисао само ако се доследно примјењује и ако грађанин може да осети њено дејство у свакодневном животу“, напоменуо је Селак.

Зато је, како је казао, владавина права више од правног принципа.

„Она је практична обавеза. То значи да ниједна одлука не сме бити изнад закона, да институције морају да делују у оквирима својих надлежности и да се сваки спор решава у складу са прописаним процедурама“, рекао је Селак.
Он је истакао да снажан и стабилан уставни поредак захтева стално унапређење институција.

„Потребно је радити на јачању капацитета, унапређењу транспарентности и поверења јавности, као и на модернизацији система како би био доступан и ефикасан. Само тако Устав престаје да буде формални текст и постаје жива норма која уређује односе у друштву на адекватан начин“, закључио је Селак.

Извор: Танјуг