Добротин и Горња Гуштерица, села са већински српским становништвом у општини Липљан, у последњим месецима нашли су се више пута на мети вандала. Обијене и опљачкане цркве, графити на бандерама, вртићу, али и амбуланти, инциденти су који су дубоко узнемирили мештане ових насеља, а како наводе, више се ни у свом родном месту не осећају безбедно, док највише страхују за безбедност деце на путу од школе до куће.
Након обијања цркве Светог Димитрија и исписивања етнички мотивисаних графита на вртићу и амбуланти, екипа портала Косово онлајн посетила је Добротин и разговарала са мештанима, представником села, запосленима у школи, али и истакнутим историчарем из тог места Александром Гуџићем.
Гуџић је, говорћи о богатој историји села, навео да се Добротин први пут у писаним траговима као насеље и место помиње у повељии Деспота Ђурађа Бранковића 30-их година 15. века, а оно што се са сигурношћу зна јесте да је Добротин као насеље постојао још у 4. веку, у време Римског царства и владавине Константина Великог и царице Јелене.
„То потврђују примерци римских новчића пронађених у Добротину 60-их година прошлог века. Новчиће је пронашао Миодраг Гуџић и данас знамо да су ти новчићи ковани у периоду од 308. до 341. године. 308. године је искован први новчић Константина Првог и царице Јелене, а последњи новћић искован је 341“, навео је он.
Данас је, како каже, то етнички чисто српско село, док се становништво искључиво бави пољопривредном, али је и зависно од финансирања државе Србије.
„Било је момента након Берлинског конгреса када је у Добротину живело пет албанских кућа, и то су углавном биле избеглице које су се након велике источне кризе и српско-турских ратова одеслили са простора Прокупља и околине у Добротин. Село је претежно аграрно, људи се искључиво баве пољопривредом, нема некаквих индустријских постројења у самом селу. Што се тиче социјалне структуре, становништво у Добротину углавном зависи од новчаних дотација државе Србије, или су упослени у косовске институције“, наводи Гуџић.
У послератном период Добротин је, подсећа историчар, доживео највећи број етнички мотивисаних напада на централном Косову.
„Од гранатирања Добротина негде у августу-септембру 1999. године, па до бацања ручне бомбе, експолозивних направа, свакодневних напада на Србе. Тих првих послератних година Добротин је можда доживео највише етнички-мотивисаних напада од свих места на централном Косову“, навео је он.
Тренд етнички мотивисаних напада смањио се након 2004. године и Мартовског погрома, да би се поново појачао послендјих месеци што, како истиче Гуџић, изазива забринутост код становника.
„Сведоци смо ту и тамо појединачних етнички мотивисаних провокација и инцидената да би у последњих месец дана се десило од пљачке цркве, затим исписивања етнички мотивисаних увредљивих графита и то је нешто што наводи на забринутост“, навео је он.
Да су мештани заиста забринути уверили смо се кроз разговор са њима. Док чекају да деца заврше са наставом у школи, они истичу да су управо за њихову безбедност највише забринути.
Како наводе, фрекфенција саобраћаја је велика, а провокације су свакодневне.
„Морамо опрезно да се крећемо, јер свакодневно има инциденета, нормално је да се осећа страх међу мештанима, несигурно је“, рекао је Чедомир Трајковић.
Душан Ћирковић очекује реакцију Косовске полиције и безбеднији живот за мештане.
„Ситуација је напета, мештани су уплашени, али смо храбри и остаћемо на својим огњиштима. Очекујемо неку реакцију полиције, да овде установи своје патроле, јер се овде брзо вози, велика је фрекфенција саобраћаја. Очекујемо да полиција постави своје службенике да, између осталог, контролишу и брзину“, каже Ћирковић.
Додаје да је до сада живот у Добротину био добар и да су имали добре односе са комшијама Албанцима, али да је све већа тензија. Ипак изражава наду у боље сутра.
Његов комшија Славиша Живић ипак сумња да ће живот мештана бити бољи и лакши.
„Никако није безбедно, када морамо да водимо децу у школу и да стахујемо како се вози и како се понашају, шта да очекујемо? Надам се неком бољем животу, да ће се нешто променити, али чисто сумњам, за сада нема бољитка. Ранијих година је било мирније овде у Добротину, али сада, с обзиром на све инциденте, људи живе у страху“, истиче Живић.
Да је забринутост присутна код родитеља, приметила је и учитељица у Основној школи „Кнез Лазар“ у Добротину која броји 43 ђака, Ивана Живић Дабић. Међутим, на њима је, како наводи, да пруже свој максимум како деца не би осећала страх на сваком кораку и како би имала што безбрижније детињство.
„Да будем искрена, код деце не примећујем срах и неку промену. Мислим да деца не знају шта се дешавало, сигурна сам да од стране учитеља не знају, али примећујем да много више родитеља сада долази да сачека децу, него раније. Раније су ученици трећег и четвртог разреда били самостални и ишли су кући сами, а сада примећујем да родитељи долазе по њих“, казала је Живић Дабић.
За представника села Драгана Ћурчића чињеница да су у кратком временском периоду нападнуте три кључне институције је забрињавајућа. Он је апеловао на надлежне органе да појачају мере безбедности у Добротину.
„Забрињавајућа је чињеница да су се у врло кратком временском периоду десила три инцидента, у Којима су биле нападнуте наше три кључне институције – амбуланта, оштећен је вртић и црква Светог Димитрија. Наравно да је народ узнемирен и понижен нападом на верски објекат. Наводно је пронађен починиоц који је на албуланти направио штету, док за цркву немамо никакве никакве информације. Имамо контакте са Локалним одбором за јавну безбедност. Замолио бих представнике закона и реда да, у складу са својим овлашћењима, појачају мере безбедности у село Добротин, како према објектима, тако и према грађанима“, поручио је Ћурчић.
Поред Добротина, на мети вандала у последњем периоду су и суседна села Горња и Доња Гуштерица. Црква Свете Недеље обијена је и опљачкана само два дана након што се исто десило са црквом у Добротину.
Свештеник Владан Вукомановић истакао је тада да су поред верских објеката, на мети вандала често и куће православних житеља.
Мештанин Доње Гуштерице Дејан Ристић истакао је да су мештани тих села услед учесталих напада забринути за безебедност деце.
„Сама помисао да неко има смелости да обије цркву, наводи нас да помислимо шта се све може дешавати по кућама. Приметно је да је повећан број патрола Косовске полиције, тако да се надамо да неће опет долазити до оваквих дешавања. Раније је било обијања продавница, пљачки. Велика је забринутост, јер је ово српска средина и мештани су забринути за безбедност своје деце. Надамо се да ћемо и даље живити у миру, то је приоритет мештана“, истакао је Ристић.
Поред поменутих инцидената, мета вандала било је и православно гробље у Скуланеву када су непознати починиоци разбили део ограде како би са гроба Ивице Талића скинули српску заставу, и то у два наврата.
На све учесталије инциденте у српским срединама на централном Косову реаговала је, између осталих и Канцеларија за Косово и Метохију која је истакла да се наставља талас застрашивања Срба, те да напади нису случајни нити насумични.
Извор: Косово онлајн