Политиколог Огњен Гогић каже за Косово онлајн да су мале шансе да било ко од међународних званичника позове Косово да одустане од примене или да одложи примену Закона о странцима јер се од представника косовских институција може чути да се тај закон примењује на захтев Европске уније.
Он такође оцењује да се може претпоставити да је Косово искористило почетак примене овог закона да истовремено затражи интеграцију здравствених и образовних институција Србије на Косову.
Према речима Гогића, Европска унија се већ огласила о Закону о странцима и подржала његову примену.
„Чују се гласови блиски Влади Косова да се тај закон примењује на захтев ЕУ јер Косово има Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и визну либерализацију, односно ‘Бели шенген’ и обе ствари обавезују Косово да на одређени начин евидентира долазак и боравак странаца на свој територији. То је компатибилно са процесом који се одвија на нивоу ЕУ, са Системом уласка и изласка (ЕЕС), односно са дигиталним евидентирањем странаца и самим тим Косово има кореспондирајућу обавезу да успостави режим евидентирања странаца. Тако да су мале шансе да било ко позове Косово да одустане од примене или да одложи примену Закона о странцима“, каже Гогић за Косово онлајн.
Он наводи да је примена Закона о странцима одлагана у два наврата и да су она пратила процес одлагања и примену ЕЕС система, који је требало да почне у октобру прошле године па је дошло до померања. Други разлог за одлагање примене закона било је одржавање локалних избора у октобру и парламентарних крајем децембра јер се сматрало да није најприкладније да примена почне у том периоду.
„Таквих околности сада нема. Једино, уколико Косово не изабере председника, па оде поново на парламентарне изборе, у тој ситуацији може да се замисли евентуално одлагање почетка примене тог закона, у супротном не. Косово има пуну подршку за његову примену, с тим што се чуло да његова примена треба да се прилагоди потребама које постоје на терену. Било је речи и да се формирала нека радна група под окриљем Владе Косова коју су наводно чинили и представници међународних мисија, а који су требало да олакшају примену закона кад је реч о положају српске заједнице“, каже Гогић.
Примена Закона о странцима и интеграција здравствених и образовних институција Србије у косовски систем, према његовим речима нису „органски повезане ствари“ иако су се заједно отвориле.
„Ако се претпостави да је примена Закона о странцима део обавеза које је Косово има у процесу приступања ЕУ и да је то наступило због захтева из ЕУ, онда се може претпоставити и да је Косово искористило то да би истовремено затражило интеграцију у косовски систем здавствених и образовних установа Србије на Косову, због тога што се сматра да примена овог закона некако нужно отвара и питање статуса тих установа будући да један број запослених у њима долази из Србије или борави на Косову неко време или континуирано живе на Косову. Наравно да ће њихов боравак на Косову бити доведен у питање због примене овог закона јер они у смислу овог закона постају странци. Тако да се може рећи да је то била скривена агенда, да се заједно са применом овог закона отвори и питање тих установа“, оцењује наш саговорник.
Оно што је спорно, наглашава Гогић, је то што се не води рачуна о томе на који начин примена Закона о странцима диспропорционално погађа одређене категорије.
„На Косову годинама, па и деценијама живе и раде неке особе које имају исправе из Србије и које нису тамо илегално, нити су мимо знања косовских институција ушли на Косово, јер прелазе контролише полиција. Њихов боравак није био нека илегална имиграција, већ је њихов дуготрајан боравак био потпуно легалан са становишта Косова све време, а сада се овај закон примењује на њих неуважавајући те специфичне околности и њихова легитимна права која су стекли током тог периода“, указује он.
Извор: Косово онлајн