Историчар Александар Гуџић оценио је одлуку Косова о слању припадника КБС у мировну мисију као парадокс, истичући да Приштина жели да шири мир у свету, а више од две и по деценије не може да обезбеди сигуран и миран повратак протераних Срба. Зијад Бећировић, директор Међународног института ИФИМЕС, наглашава да учешће КБС-а у оваквој мисији крши и међународно право.
„Ми живимо у једном парадоксу косовском, где имамо са једне стране Косово које жели да буде део мировних иницијатива, а са друге стране имамо пар стотина хиљада Срба који су још ‘99. протерани, који се нису вратили, којима власт у Приштини није могла да обезбеди сигуран и миран повратак, а жели да шири негде мир у другим деловима света који су погођени ратом“, каже Гуџић за Јуроњуз Србија.
Додаје да најновија одлука приштинских власти јесте заправо, ништа до друго до један маркетиншки потез и жеља актуелне власти и актуелних политичких елита које су на власти, да скрену пажњу код тренутне администрације у Вашингтону.
„Питање је, чак и да одређени број припадника КБС-а оде на Блиски Исток, колики ће тај број заиста бити и колики ће бити њихов реалан утицај и допринос мировном процесу“, наводи Гуџић.
Љеарт Хоџа, уредник АТВ-а сматра да Косово треба да је у истој линији у спољној политици са САД.
„Ако се створи неко ново међународно тело где је Косово члан од почетка и где се третира равноправно као и све остале друге државе, у стриктно прагматичном политичком смислу, то је добар и то је логичан потез. Што се КБС и ангажмана у Гази тиче, мислим да треба ту много детаља да буде јасно, али сви знамо да су до сада били у неким међународним мисијама, углавном са Националном гардом Ајове, државе унутар САД и није било неких већих проблема око тога“, изјавио је он.
Зијад Бећировић, директор Међународног института ИФИМЕС наглашава да евентуално слање војника са Косова у Газу „отвара низ комплексних политичких, правних и безбедносних питања, која надилазе само оперативну димензију и стављају у шири контекст регионалних и глобалних односа“.
Посебно истиче да се Приштина и даље налази под сталним међународним безбедносним оквиром Кфора, мисије Натоа, те да би свако ангажовање КБС-а изван територије Косова имало снажан симболички и политички ефекат. То је, како објашњава, посебно значајно имајући у виду да статус Косова још увек није универзално признат, што укључује и противљење Србије.
Покушај Османи да осигура мандат
Директор ИФИМЕС-а сматра да је идеја о ангажовању КБС-а делом и покушај одлазеће председнице Вјосе Османи да осигура још један мандат.
Он је истакао да је Османи „покушала да се приближи америчким званичницима, укључујући председника Трампа и друге, у циљу добијања подршке за реизбор“.
Међутим, Бећировић изражава сумњу да ће Самоопредељење и премијер Курти подржати њен реизбор, с обзиром на, како наводи, њено неинклузивно вођење и дискриминацију према одређеним заједницама.
Према Бећировићу, њено приступање Одбору за мир десило се без сагласности владе и још увек није потврђено од стране парламента, што ово питање чини врло отвореним.
Ад хок, квази тело
Бећировић објашњава да проблем није само у питању Косова, већ у легитимности самог Одбора за мир.
„Постоји систем Уједињених нација, постоји Савет безбедности, и Повељом Уједињених нација Савет безбедности је једини који може слати легалне мировне снаге било где, па укључујући на територију Газе“, децидно наводи Бећировић.
Он Одбор за мир назива „ад хок, квази телом“ које покушава да успостави паралелу са Саветом безбедности. Чињеница да је Европска унија присуствовала састанку Одбора за мир само у својству посматрача, говори у прилог томе да је ова иницијатива у супротности са међународним правом.
Учешће КБС-а крши међународно право
Бећировић наглашава да је међународно право изузетно важно, посебно за мале и средње државе. Иако је Србија на неки начин била „жртва тог међународног права“, одустајање од њега било би „дебакл за сваку земљу, односно катастрофа“.
Он такође подсећа да Приштина нема војску у пуном смислу речи, те да би за њено формирање била потребна двотрећинска већина гласова мањинских заједница, што тренутно није случај. Самим тим, наводи Бећировић, учешће КБС-а у оваквој мисији крши међународно право, на шта су упозорили и бројни стручњаци и институције. Посебно критикује идеју да председник Трамп буде доживотно изабран за председника Одбора за мир, наводећи да нас те доживотне функције „подсећају на нека давна времена, а то су ти тоталитаристички режими“.
Улога Одбора за мир у позивању КБС-а тумачи се као покушај стварања перцепције да ово тело има веће ингеренције од Уједињених нација. Међутим, Бећировић сматра да тај покушај неће успети. Он упозорава да би слање војника са Косова у Газу, без јасног мандата Уједињених нација или шире међународне коалиције, могло бити протумачено као једнострано сврставање у изузетно осетљивом блискоисточном сукобу. То би, закључује, „могло имати импликације не само на безбедност Косова, већ и на унутрашњу стабилност Босне и Херцеговине, Северне Македоније и саме Србије“, с обзиром на дубоке поделе у овим друштвима када су у питању перцепције блискоисточних криза.
Бећировић на крају истиче да Балкан не сме постати „рефлексна зона глобалних конфликата“, јер је регион већ оптерећен нерешеним питањима из деведесетих година и осетљивим међуетничким односима.
Извор: Kosovo Online/Euronews