Елвира Ковач, потпредседница Скупштине Србије, рекла је за РТС да се у Бриселу тренутно највише разговара о убрзаном чланству Украјине и у том контексту и о различитим моделима проширења, али без јасно дефинисаног оквира. Милош Павковић, директор стратегије у Центру за европске политике, рекао је да је немогуће да Србија у ЕУ уђе без права вета на неограничен период. Питање које се намеће је и колико је реално говорити о моделима будућег чланства уколико Србија већ четири године није отворила ниједан преговарачки кластер.
Свој глас о спољној политици, безбедности, пријему нових чланица и одређеним финансијским питањима Србија и Албанија спремне су да оставе по страни, зарад чланства у Европској унији, ускраћујући себи право вета.
Таква званична понуда из Брисела није стигла, али медијске спекулације подстакле су лидере држава региона да се изјасне о потенцијалном решењу које би европски пут преосталих земаља кандидата убрзао.
Како је рекао председник Александар Вучић, за Србију је чланство у ЕУ без права вета прихватљиво. Најважнији аспект за Србију је, како је рекао Вучић, јединствено тржиште, као и слободно кретање робе, људи и капитала.
Да ли је то реална опција или политичка порука, да ли би то значило убрзање европског пута – или улазак у „другу лигу“ Уније, са пуним обавезама, али ограниченим утицајем?
Према оцени Елвире Ковач, потпредседницe Скупштине Србије и председницe Одбора за европске интеграције, идеја о диференцираном чланству је геостратешка неопходност.
Фокус на убрзаном чланству Украјине
Навела је да се у Бриселу тренутно највише разговара о убрзаном чланству Украјине и могућности да то буде део евентуалног мировног споразума, што отвара питање нових методологија проширења.
У том контексту, како је истакла, разговара се и о различитим моделима – условном, фазном или неком другом облику приступања, али без јасно дефинисаног оквира.
Ковач је додала да би евентуална промена методологије важила за све кандидате и да, по њеном мишљењу, преостале земље неће имати много простора за избор уколико до такве промене дође.
Милош Павковић, директор стратегије у Центру за европске политике, оценио је да иницијатива о чланству без права вета за сада делује као политичка порука из Београда и Тиране, са циљем да се процес убрза и сустигну земље које предњаче у приступним преговорима.
„Када причамо о чланству без вета, суштински то је нешто што није правно изводљиво по постојећим уговорима у Европској унији. Дакле, ми имамо члан 49 уговора о Европској унији који јасно каже да постоје државе које су чланице и оне које нису, и све морају да имају једнака права. Дакле, немогуће је да Србија уђе без права вета на неограничен период“, рекао је Павковић.
Павковић је објаснио да би евентуално решење могло да буде само привремено и временски ограничено, кроз одређене дерогације, на пример на пет или седам година, што би морало да буде у складу са правом Уније.
Ковач: Србија не одустаје од европског пута
Елвира Ковач је поручила да Србија не одустаје од пуноправног чланства у Европској унији, већ да се разматрају могући модели који би могли да убрзају процес приступања.
„А нигде нисам чула ни од кога из Србије да ми одустајемо од пуноправног чланства. Ово су могући модели и начин убрзања, јер видимо да је заправо све у кризи, а што се тиче заправо саме Србије, највише наравно због неувођења санкција Русији, али иначе и због осталих ствари ми нисмо напредовали на овом путу више од четири године. Али не одустајемо од овог пута и ми константно показујемо како ми радимо све што је до нас и чекамо“, рекла је Ковач.
Указала је да процес европских интеграција већ дуже време стагнира, те да Србија више од четири године није значајније напредовала, пре свега због позиције у вези са санкцијама Русији, али и због других отворених питања.
Ипак, нагласила је да је стратешко опредељење Србије чланство у Европској унији, уз очекивање повољнијег политичког тренутка за наставак динамичнијег процеса интеграција.
Павковић: Имамо значајна кашњења
Питање које се намеће јесте колико је реално говорити о моделима будућег чланства уколико Србија већ четири године није отворила ниједан преговарачки кластер, као и да ли је у овом тренутку приоритет разговор о формату чланства или испуњавање политичких критеријума.
„Имамо значајна кашњења кад је у питању Реформска агенда и очигледно је да посебно у тим најтежим областима, а то је владавина права, то је борба против корупције, то су ствари које Европска комисија није верификовала као значајан напредак. Чак се оспоравају и Мрдићеви закони који су недавно усвојени као значајно назадовање у процесу приступања“, рекао је Павковић.
Према његовим речима, то су све ствари које оптерећују процес приступања.
„И то је врло забрињавајуће, јер за четири године Србија није отворила ниједан кластер, а Албанија је за годину дана отворила свих шест. Дакле, ту се јасно види колико је Србија изгубила за задњих, не четири године него само за последњу годину, да је Албанија успела да отвори већи број поглавља него Србија за 12 година преговора. И то је нешто што мора да упали црвене лампице и аларм, не би ли се нешто променило“, навео је Павковић.
Извор: РТС