Четврта годишњица почетка рата у Украјини навршава се данас, при чему се сукоби на бојном пољу настављају упоредо са трилатералним мировним преговорима које је покренуо амерички председник Доналд Трамп.
Русија је напад на Украјину, односно оно што Москва назива „Специјалном војном операцијом“ започела због, како наводи, односа Кијева према руском становништву у Украјини, при чему је Москва такође инсистирала да је интервенција изазвана неопходношћу денацификације Украјине.
Извесно је да је војној интервенцији Москве фебруара 2022. претходила најава власти у Кијеву да Будимпештански споразума из децембра 1994. више не обавезује Украјину, што је даље значило да постоји намера развоја атомског програма Кијева, насупрот Будимпештанком споразуму.
Односи две земље заоштрени су насилном сменом украјинског председника Виктора Јануковича 2014. када је и започео сукоб нижег интензитета.
Уследила је сепарација Крима, на ком Руси чине апсолутну већину, а онда и бунт у областима Доњецк и Луганск.
Истовремено, терор над Руском популацијом у Украјини добија све оштрије облике.
Председник Русије Владимир Путин претходно је, бар од 2008. наглашавао и упозоравао да Русија неће толерисати даље приближавање НАТО њеним границама.
С друге стране, током безбедносне Конференције у Минхену, 19. фебруара 2022. Володимир Зеленски, председник Украјине, затражио је да се његовој земљи одреди временски оквир за приступање НАТО.
Неколико дана потом 24. фебруара 2022. у раним јутарњим сатима, војна инвазија Русије на Украјину је започела.
Северни правац инвазије био је са простора Белорусије пут Кијева, при чему су руске трупе доспеле до Кијева и североисточно до Чернигова.
Други правац инвазије, са истока, од Сумија, такође је био усмерен ка Кијеву.
Харков се нашао под опсадом. Паралелно, са југа, од Крима, руске формације су напредовале на север.
Иако су инвазионе снаге брзо доспеле до кијевских предграђа, 5. марта, већ 7. априла уследиће повлачење.
Очекивана подршка међу самим Украјинцима је изостала.
Опсаде Чернигова, Сумија, Харкова, испоставиле су се као неуспех руских инвазионих трупа, посебно у градским борбама.
На југу са Крима, мање на југоистоку, од правца отцепљених Донбаса и Луганска, руски продор је био успешнији и настављен је. Херсон је заузет до 2. марта. Продор је даље настављен пут Миколајева, Никопоља и Запорожја.
Посебно тешке борбе вођене су за Мариупољ, на Азовском мору. Опсада града започела је 26. фебруара, а Мариупољ је заузет после тешких борби током маја. Покушај заузимања Миколајева, прве седмице марта, био је неуспешан.
Убрзо, Министарство одбране Русије 26. марта саопштава да је прва фаза војне операције у Украјини окончана, те да ће се руске снаге надаље усредсредити на ослобађање региона Донбаса.
По ондашњим наводима проруске снаге држале су под контролом 93 одсто региона Луганска и 54 одсто Доњецка.
Русија је у више таласа гађала украјинску енергетску инфраструктуру.
Само 15. новембра 2022. са 85 пројектила. Посматрачи ИАЕА разјаснили су да су међусобне оптужбе око угрожавања нуклеарне електрарне Запорожје биле пропагандне природе.
Пошто су борбе у Мариупољу биле при крају, крајем априла и током маја пажња инвазионих трупа је усмерена на потез Миколајев Одеса, углавном ракетним дејствима. Мета су били највише објекти инфраструктуре, као аеродроми, вероватно због наоружања које је тим путем пристизало Украјини са Запада.
Крајем 2022. Украјинци покрећу контраофанзиве на југу и југоистоку. Херсон је препуштен, стари део града, Украјинцима, 9. новембра, а руске трупе су се повукле на источну обалу Дњепра.
Паралелно, Русија је прогласила анексију четири региона југоисточне Украјине, Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона.
Генерална скупштина Уједињених нација у више наврата је осуђивала инвазију Русије на Украјину, као 2. марта 2022. или 23. фебруара 2023. године.
Под притиском санкција из Русије се повукло више од 1.000 западних предузећа, а извоз енергената је преусмерен.
Утисак је међутим да су економске санкције према Русији изазвале теже последице у земљама Европске уније, макар у онима које су зависиле од гаса из Русије попут Немачке.
Северни ток, гасовод изграђен с циљем снабдевања Немачке, оштећен је 26. септембра 2022. у водама данског острва Борнхолм, мада је Немачка претходно већ објавила да одустаје од његове употребе.
Међународни кривични суд у Хагу (ИЧ) 17. марта 2023. издао је налог за хапшење руског председника Владимира Путина и његове сараднице, због, како је речено незаконите депортације деце.
Првих месеци и пролећа 2023. руске трупе се концентришу на заузимање Бахмута, у области Доњецка. Затим, јуна 2023. Украјинци покушавају контраофанзиву на југоистоку, без успеха.
Показатељ расположења на фронту извесно је била побуна Вагнер групе 24. јуна.
Маршевска колона њихових возила која се кретала према Москви заустављена је наредне вечери. Заповедник Вагнер групе погинуо је у авионској несрећи месец дана потом, 23. августа.
Севастопољ, поморска база Русије, гађан је 12. септембра 2023. када су оштећена два руска војна пловила. Десетак дана касније ракетама је нападнут Штаб руске Црноморске флоте у Севастопољу.
Потом, 26. децембра нападнут је и уништен руски десантни брод у бази у Феодосији, Новочеркаск.
Претходно, 14. априла 2022. командни брод руске Црноморске флоте Москва потопљен је.
Кримски мост, главна веза Керча и Крима, оштећен је у више наврата. Украјинци су га првобитно напали 8. октобра 2022. а затим 17. јула 2023. године.
Авдејевку, важно украјинско упориште у области Доњецка, руске трупе су преузеле 17. фебруара 2024.
У зони Харкова Русија је 10. маја 2024. започела нова офанзивна дејства, када је заузето десетак села, што је обустављено након отприлике месец дана.
Украјина је 6. августа 2024. покренула офанзиву унутар граница Русије у области Курска.
Осим постепеног напредовања руских снага на истоку земље од почетка 2025. све време су у току интензивна ваздушна дејства руских снага над Украјином. Русија је иначе марта 2023. употребила хиперсоничне ракетне пројектиле.
Укупно, више од седамдесет земаља слало је помоћ Украјини, у овом или оном облику. Чак педесетак упутило је помоћ у наоружању или војној опреми. Ипак, реч је знатним делом о застарелој војној опреми и наоружању, а већи део такозване финансијске помоћи заправо је преусмерен на субвенционисање САД војне индустрије.
Уз иранске борбене дронове, помоћ Русији биле су и севернокорејске трупе, уз балистичке пројектиле и лансере, најкасније почев од октобра 2024.
Неочекивана, са становишта Москве, последица рата у Украјини било је и даље ширење НАТО. Традиционално неутралне земље Финска и Шведска затражиле су пријем. Финска је постала чланица априла 2023. Шведска марта 2024.
У последњем периоду рат се највећим делом одвија дроновима, из извесно руско напредовање у Доњецкој и Луганској области.
Додатна димензија је широко разарање украјинских енергетских ресурса, што онемогућава колико толико нормалан живот цивила и у областима које су далеко од зоне борбених дејстава односно линија фронта.
Наводи о броју жртва далеко су од поузданих. Пропагандна је оперисала чак милионским жртвама.
Према проценама The Conflict Intelligence Team, независне мреже коју је основао руски опозиционар Руслан Левиев, током 2025. погинуло је најмање 2.919 украјинских цивила док је непуних 18.000 рањено, што је по истом извору, повећање у односу на претходну годину.
Приближно шест милиона Украјинаца напустило је земљу од почетка рата, док се око пет милиона налази у зонама под контролом руских снага, подразумевајући и Крим.
Русија данас контролише приближно петину површине међународно признате територије Украјине.
Мировни споразум на ком инсистира председник САД Доналд Трамп, који је обуставио највећи део америчке војне помоћи, да би празнину убрзо попунила ЕУ, још није постигнут, а све учесталији трилатерални преговори и уступци попут размена ратних заробљеника и даље трају.
Трилатерални преговори делегација Русије и Украјине уз посредство САД започети су почетком ове године, а наредна, четврта рунда се очекује до краја овог месеца.
Зеленски замолио Трампа и САД да остану на страни Украјине
Украјински председник Володимир Зеленски замолио је данас америчког председника Доналда Трампа и САД да „остану на страни“ Украјине која се бори, како је навео, против једног човека, руског председника Владимира Путина.
„Морају остати уз… демократску земљу која се бори против једног човека. Јер тај човек је рат. Путин је рат. Све се врти око њега. Све се врти око једног човека. И цела његова земља је у затвору“, рекао је Зеленски у интервјуу за Си-Ен-Ен.
Он је изјавио да су САД превелике и превише важне да би се повукле из сукоба.
Такође је навео да се нада да ће Трамп, током свог говора о стању нације данас, подржати Украјину док се бори против Русије коју води Путин.
Кошта позвао Орбана да поштује споразум ЕУ о зајму Украјини од 90 милијарди евра
Председник Европског савета Антонио Кошта позвао је мађарског премијера Виктора Орбана да поштује споразум ЕУ о зајму од 90 милијарди евра Украјини, након што је Будимпешта саопштила да це блокирати тај зајам све док Кијев поново не омогући транзит руске нафте преко нафтовода Дружба који пролази кроз Украјину.
„Када лидери постигну консензус, обавезани су својом одлуком. Свако кршење ове обавезе представља кршење принципа искрене сарадње“, навео је Кошта у писму Орбану у које је Ројтерс имао увид.
Кошта је истакао, говорећи о зајму Украјини од 90 милијарди евра, који су лидери ЕУ одобрили на самиту у децембру, да ниједној држави чланици ЕУ не може да се дозволи да поткопа кредибилитет одлука које колективно доноси Европски савет.
Орбан и мађарски министар спољних послова Петер Сијарто најавили су пре неколико дана да ће Мађарска блокирати зајам Европске уније за Украјину у износу од 90 милијарди евра док се не настави транзит нафте до Мађарске преко нафтовода Дружба.
Испоруке нафте Дружбом Словачкој одложене за 25. фебруар
Украјина је обавестила оператера словачког нафтоводног система „Транспетрол“ је да је наставак испорука нафте преко нафтовода Дружба померен за 25. фебруар, саопштило је Министарство економије Словачке, наводећи да разлози за одлагање нису прецизирани.
Како је саопштено, украјинска страна обавестила је „Транспетрол“ о новом термину обнове транспорта сирове нафте тим правцем, преноси Ројтерс.
Прекид рада нафтовода „Дружба“ у средишту је спора између суседних земаља откако су прошлог месеца обустављене испоруке руске нафте ка Словачкој и Мађарској, након што је, према наводима Кијева, руски напад дроном погодио опрему на траси у западној Украјини.
Словачки премијер Роберт Фицо изјавио је раније да је затражио обуставу ванредних испорука електричне енергије Украјини.
Фон дер Лајен: Мир у Украјини мора бити под условима Кијева
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је данас да мир у Украјини мора бити под условима Кијева.
„У Кијеву десети пут од почетка рата. Да поновимо да Европа стоји уз Украјину, финансијски, војно и током ове сурове зиме. Да подвучемо нашу континуирану посвећеност праведној борби Украјине. И да пошаљемо јасну поруку и украјинском народу и агресору: нећемо одустати док се не успостави мир. Мир под украјинским условима“, написала је фон дер Лајен на X мрежи, након што је стигла у Кијев са председником Европског савета Антониом Коштом, како би пружила подршку Украјини на четврту годишњицу од почетка руске агресије на ову земљу.
Извор: Танјуг