Војни савез Приштине, Загреба и Тиране је Косову потребан за припреме за чланство у НАТО-у, изјавио је данас председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун и додао да је Хрватској Косово потребно за слабљење геополитичке позиције Србије, док Албанија има за циљ да припоји део територије Србије.
Дрецун је за Тањуг казао да су трансатланстке интеграције један од четири циља који је дефинисан тим Меморандумом о војном савезу Хрватске, Албаније и Косова.
У том контексту подсећа и наглашава да су Хрватска и Албанија већ интегрисане, односно да су већ чланице НАТО-а.
„Подржавају се аспирације Косова за чланство у НАТО. То је један од четири циља. А да бисте имали те аспирације, ви морате да изградите војну формацију по НАТО стандардима, да је обучавате, опремате, наоружавате по НАТО стандардима, да има интероперабилност са другим НАТО војскама и да једноставно можете да кажете ‘ми доприносимо миру, ми као произвођачи, ми смо произвођачи стабилности, не дестабилизујемо ситуацију’ „, казао је Дрецун.
Како наводи, кроз тај савез им је потребно да припреме Косово за чланство и да може да се отвори процес приступања у Алијансу.
Наводећи да је НАТО највиши облик колективне безбедности који може нека алијанса да пружи, Дрецун је упитао зашто се уопште прави нека врста подсавеза у којем су земље које су већ чланице НАТО.
„Да ли имају неку претњу? Правиле су Велика Британија и Пољска савез, али под изговором да им прети опасност од Русије, али коју претњу има Хрватска. Од Србије? Не, ни најмање. Питање је коме треба тај савез. Албанији и Хрватској не треба зато што евентуално имају неке претње. Очигледно Косову“, казао је Дрецун.
Како је додао, Косово је потребно Хрватској зато што је њен дугорочни стратешки циљ потпуно слабљење геополитичке позиције Србије у свим аспектима, док Албанија има за циљ да припоји једног дана и званично део територије Србије.
„Албанија је створила терористичку ОВК, на њеној територији су обучавали, припремали, убацивали све и Албанија је та која жели да реализује те своје великоалбанске стратешке пројекте. Они имају интерес да дестабилизују Србију, тако прво што су признали лажну државу Косово, што подржавају стварање, обучавање, наоружавање војне формације које не сме да постоји по Резолуцији 1244, што свуда на међународним форумима агитују у корист тзв. Косова да постане чланица. То је наношење штете Србији, нека врста хибридног рата против Србије и на политичком и на војном, и на медијском, и на међународном плану, дакле свуда где год могу да нанесу штету. Зато им треба тзв. Косово да би реализовали своје циљеве који су супротни интересима државе Србије“, рекао је Дрецун.
Како је додао, користе причу са косовским снагама безбедности за вођење класичног прокси рата против Србије, али у оквиру хибридних активности које се спроводе.
Истакао је да се КБС припремају за НАТО.
„Није приоритетни циљ Приштине и оних који су призвали лажну државу Косово, ни чланство у ЕУ, ни уједињење, него првенствено у НАТО. И то се сада види“, нагласио је Дрецун.
Говорећи о законима о странцима и возилима које је усвојила приштинска администрација, Дрецун је навео да Европска унија тиме што не спори те законе, елиминише практично то питање из дијалога Београда и Приштине.
Наводећи да Приштина доноси законе користећи већину, без обзира да ли се српски политички представници слажу или не, Дрецун је указао да ЕУ након што се Срби побуне, каже да је потребно ипак консултовати Србе.
„То им је стара тактика. Тако раде. А што се тиче дијалога, тих питања више нема или их Приштина одбије. Они кажу да су то унутрашња питања тзв. Косова и неће да разговарају о томе. А када је у питању Заједница српских општина, она је требала да се бави тим питањима и рецимо образовањем и здравством. И ту су била спорења да ли би ЗСО да ли би имала извршне надлежности или би само имала неку врсту мониторинга, посматрања и осталог“, навео је Дрецун.
Како је додао, оног тренутка када се појавио француско-немачки предлог споразума, који се сада већ третира као споразум и очекује се од Београда да га у потпуности примени, Аљбин Курти је добио шансу да приоритетно питање, а то је била ЗСО, потисне у други план.
Дрецун наводи да је Курти тада рекао да жели прво де факто признање и да се Косово третира као држава.
„Европска унија је то прихватила и чак је подржала Приштину у томе тако што су реализацију овог споразума убацили у Србији у преговарачко поглавље 35 са ЕУ. Тиме су убили дијалог, убили могућност да се таква питања реше у оквиру дијалога“, истакао је Дрецун.
На коментаре да је циљ тих закона и интеграција Срба у косовско друштво, Дрецун је истакао да интеграција у лажну државу Косово подразумева губитак националног идентитета српског народа.
„Подразумева да се Срби одрекну свог писма, свог језика, своје културе, своје историје, свега и онда могу да се интегришу као некакви грађани тзв. Косова“, додао је Дрецун.
Према његовим речима, на тај начин се иде и на смањивање броја Срба на Косову.
Извор: Танјуг