Поруке међународних званичника упућене косовском премијеру Аљбину Куртију након формирања владе показују да су за Европску унију дијалог између Београда и Приштине и нормализација односа стратешки важни, оценио је политиколог Огњен Гогић, уз објашњење да ЕУ не одустаје од овог процеса чак ни онда када делује да он не иде у жељеном смеру.
„За Европску унију дијалог између Београда и Приштине и нормализација је стратешки значајан због тога што актуелна Европска комисија води политику стратешког приближавања овог простора Европској унији, односно Западног Балкана. Ту се посебно издваја тема односа између Београда и Приштине, јер је то неуралгична тачка Западног Балкана. Дакле, то је однос који постоји и који може да угрози стабилност региона ако се не иде у правцу нормализације. Због тога ЕУ не одустаје од дијалога, чак и када делује као да он не иде у жељеном смеру“, рекао је Гогић за Косово онлајн.
Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас, уз честитке косовском премијеру Аљбину Куртију након формирања владе, поручила је да је спремна да ускоро буде домаћин састанка на високом нивоу, што према оцени Гогића наговештава да би Калас желела да буде посредник у евентуалном сусрету.
„То значи да ће она упутити позив лидерима из Београда и Приштине, јер се сматра да сада постоје услови да се обнови дијалог на највишем нивоу након што је Косово коначно добило владу после готово годину дана институционалног вакуума“, рекао је он.
Позив се може очекивати ускоро, истиче Гогић, а остаје да се види да ли ће бити организован директан или одвојен сусрет лидера. Међутим, оно што је извесно јесте да ће Европска унија наставити да инсистира на спровођењу преузетих обавеза, јер је, како наводи Гогић, то и за Србију и за Косово кључно на путу ка ЕУ.
„Европски пут и Србије и Косова, поред осталог, зависи и од тога да ли унапређују међусобне односе, да ли иду путем нормализације. Европска унија не кажњава, она не врши притисак; она води политику условљавања. Та политика заправо значи да ЕУ ставља одређене погодности странама на располагање уколико испуњавају услове које она има према њима. Уколико то не испуњавају, уколико нису конструктивне у дијалогу, ЕУ ускраћује своју подршку“, рекао је он.
Гогић појашњава да се то најбоље видело на примеру Косова, које је било предмет казнених мера ЕУ у виду суспензије финансијских средстава предвиђених за Приштину.
„ЕУ себе види као медијатора, као некога ко треба да помогне странама да унапређују своје односе, а не као некога ко треба да кажњава, јер је овај процес добровољан. Европска унија не може да натера било кога да спроводи преузете обавезе; она покушава да мотивише стране бенефитима које ставља на располагање, односно њиховим ускраћивањем уколико напретка не буде“, рекао је политиколог.
Поред Европске уније, Гогић истиче да треба пратити и став администрације Доналда Трампа.
„Прошле године у америчком Конгресу усвојен је Закон о ауторизацији националне одбране, који има посебан сегмент под називом Закон о просперитету и демократији Западног Балкана. Он се, између осталог, осврће на односе између Београда и Приштине и процес нормализације. Тај закон, што је веома интересантно, тражи од страна да спроведу споразуме из Брисела и Охрида, који ће ускоро навршити три године. Занимљиво је да се америчка администрација не враћа на Вашингтонски споразум, иако је посредовала у његовом потписивању пре готово шест година, већ инсистира на спровођењу бриселског и охридског споразума. Американци су склонији тзв. булдожер дипломатији, где очекују конструктивност у спровођењу обавеза, уз могућност примене оштријих мера“, закључио је он.
Извор: Косово Онлајн