Светски технолошки гиганти убрзавају трку у изградњи дата центара за вештачку интелигенцију. Нови развој, међутим, ствара и нове изазове – политичке, економске, али пре свега енергетске, због огромне потрошње струје. Зато државе и компаније широм света предузимају различите мере да би решиле питање снабдевања, али и заштитиле систем од превеликог оптерећења.
Масовна изградња дата центара довела је на глобалном тржишту до несташице чипова, којих сада нема довољно за телефоне и лаптопове. Кризу додатно компликују непредвидиви потези у царинском рату Америке и Кине.
Ипак, највећи изазов је неутољива потреба за електричном енергијом у дата-центрима, који ће у наредним годинама бити у све већој експанзији.
Јелена Пејковић, директорка у „Шнајдер електрику“ и стручњак за дата центре, наводи да је у питању експоненцијалан раст.
„Оно што тренутно видимо у Европи је планирани раст од неких 13 одсто годишње, што значи да ћемо до 2030, 2031. године имати дупло већи капацитет него што имамо данас. Значи, то је заиста један експоненцијалан раст“, истиче Пејковић.
Потпуно супротни приступи у САД и Европи
Иако су сличне прогнозе и са друге стране океана, Америка и Европа определиле су се за потпуно супротне приступе. Председник Трамп врши притисак на велике технолошке компаније да више плаћају за струју.
Са друге стране, Немачка и Велика Британија нуде попусте и субвенције, настојећи да привуку инвестиције у област вештачке интелигенције, у којој Европљани каскају за Американцима и Кинезима.
Важна разлика у односу на САД јесте да су дата-центри у Немачкој обавезни да половину електричне енергије обезбеђују из обновљивих извора.
Велики играчи праве своје електране
Код великих играча, све је јача тенденција да дата центри имају свој извор струје – ветропаркове, соларне, гасне, па чак и нуклеарне електране.
Жељко Марковић, стручњак за енергетику, истиче да је на Западу то већ уобичајено.
„То је постало одомаћено у западном свету, Build Your Own Production. Значи, изградите сопствену производњу, па изволите градите центар“, каже Марковић.
Како дата центри могу и да нас снабдевају енергијом
Мада им недостаје струје, на претек имају топлоте коју производе велики рачунари. Зато дата центри могу бити и снабдевачи енергијом.
„Дата центар онда није произвођач електричне енергије у смислу да ће он директно упумпавати електричну енергију у мрежу, али онда дата центри постају на неки начин локални произвођачи корисне енергије, у овом смислу топлотне, грејаће се тиме рецимо градови и самим тим се смањује оптерећење на целокупан систем“, наводи Пејковић.
Изградња нових центара у Србији
У Србији, највећи дата центри су у Крагујевцу и Београду.
Најављено је њихово проширење, али и изградња нових у Нишу и Новом Саду.
„Цела привреда и државна управа се ослањају управо на то. Тако да они постају критична инфраструктура и у том смислу да морамо имати стално њихово напајање“, каже Марковић.
Иако ће дигитална економија и вештачка интелигенција бити главни кривци за веће енергетско оптерећење у наредним годинама, могли би да донесу и извесно олакшање.
Наиме, производе се све ефикаснији чипови, а вештачка интелигенција већ се користи за рационалније управљање енергетским системима.
Извор: РТС
