Породице киднапованих и несталих лица са Косова очекују осуђујућу пресуду против Хашима Тачија и осталих пред Специјализованим већима у Хагу, али и да након тога буду започети нови кривични поступци како би се расветлила судбина свих Срба који су страдали на простору Косова пре и после доласка мисија Кфора и Унмика, рекао је заступник овог Удружења правник Славиша Вуксановић, преноси РТС.
„Очекујемо од суда осуђујућу пресуду. Очекујемо званично признање патњи које су породице киднапованих и несталих доживеле током 1998, 1999. и 2000. године. Тражимо и очекујемо да се пресудом расветле околности под којима су наши најближи сродници убијени, мучени и нестали“, рекао је Вуксановић за РТС
Додаје да су породице киднапованих и несталих Срба са Косова помно пратиле суђење Тачију и осталима, као и завршне речи тужилаштва и одбране, и да се надају се да ће овај поступак допринети расветљавању судбине преосталих несталих Срба са Косова.
„Очекујемо да се кроз поступак који је вођен и исказе жртава дође до нових информација о локацијама преосталих гробница или судбини оних који се и даље воде као нестали“, наглашава Вуксановић.
Вуксановић сматра да је поступак против Тачија и других био „сложен и дуг“, а да породице несталих и киднапованих са Косова очекују „право на истину и правду“.
Истовремено, уверен је да се до истине може доћи и кроз други поступак против Хашима Тачија за застрашивање сведока, који треба да почне крајем фебруара
„У кривичном поступку је утврђено да је извршен злочин над најмање 407 затвореника у 42 логора који су били на КиМ и у Албанији. Нама иде у прилог да је покренут и поступак за застрашивање сведока. Очекује се да ново суђење почне 27. фебруара“, наводи Вуксановић.
Према најавама, пресуда за ратне злочине против Тачија и других требало би да буде позната у року од три месеца.
Вуксановић сматра да би тај рок могао бити продужен због сложености поступка.
Међутим, наглашава, породице несталих и киднапованих са КиМ очекују нове кривичне поступке и против других одговорних из некадашње ОВК.
„На тај начин би и породице које нису учествовале у овом кривичном поступку и које нису добиле статус жртве могле да добију један вид сатисфакције“, истиче Вуксановић.
Коментаришући ток поступка против Тачија и осталих пред Специјализованим већима, Вуксановић каже да је сасвим нејасно због чега се нису расветлили догађаји у Албанији, укључујући и случај „Жута кућа“, где су, према извештају Дика Мартија, али и оптужници, многи отети пребацивани са простора Косова.
Подсећа да је поступак против „дреничке групе“ заснован управо на Мартијевом извештају, у коме се наводе логори у местима Кукс, Фуше-Крује и код аеродрома у Драчу.
„Потпуно је нејасно зашто није дошло у питање шта је са Србима и лицима која су мучена, киднапована и вађени им органи, а завршили су у Републици Албанији. Познат је податак да је ранији тужилац за ратне злочине (Владимир) Вукчевић имао преговоре са представником Тужилаштва из Албаније, али, нажалост, нисмо дошли до сазнања. Вероватно зато што Албанија покушава да се извуче из овог случаја и не жели да буде део ратних дешавања 1999. године“, сматра Вуксановић.
Према подацима Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ и даље је нерасветљена судбина 562 особе.
Највише их је нестало управо у периоду који је у мандату Специјализованих већа.
„Мандат тог суда су злочини против човечности, ратни злочини и друга кривична дела која су започета или извршена у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године“, наводи Вуксановић.
Међу несталима о којима се до данас ништа не зна је и његов отац Миле, који је нестао 2. априла 1999. на путу Урошевац–Штимље, у селу Трн.
Отет је у службеном возилу са ознакама Црвеног крста.
Према подацима Удружења, у периоду од 1. јануара 1998. до 23. марта 1999. нестало је 144 Срба, а до сада су пронађени посмртни остаци 66 особе.
Истовремено, током Нато агресије, од 24. марта до 9. јуна 1999. на простору КиМ је нестало 108 Срба. Пронађени су посмртни остаци свега 33 особе.
У трећој групи случајева који су у мандату Специјализованих већа у Хагу је 701 нестала особа у периоду од 10. јуна 1999. до 27. децембра 2000.
До данас је идентификован 281 нестали, док се о осталима и даље ништа не зна мада се све дешавало у раздобљу када су Кфор и Унмик имали фактичку контролу на Косову, наводи РТС.
Пред Специјализованим већима Косова у Хагу 9. фебруара је почело изношење завршних речи на суђењу четворици лидера бивше ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности.
Главна тужитељка Ким Вест у завршној речи, првог дана, истакла је да су сведочења и докази изнети током поступка потврдили да се извршења кривичних дела било и да су оптужени за њих одговорни. Затражила је да суд прогласи оптужене кривима по свих 10 тачака оптужнице, на јединствене казне од по 45 година затвора.
Извор: РТС