Поводом 30. годишњице од егзодуса Срба из Сарајева, председник СНСД Милорад Додик каже да је то била болна, али веома јасна лекција да без снажне Републике Српске и њених институција нема сигурности ни равноправности за српски народ у БиХ.
Зато је, истиче Додик, свако слабљење Српске директно потцењивање огромне жртве која је пала за њен настанак и опстанак.
У фебруару и марту 1996. године више од 150.000 људи је морало да напусти свој град и крене у непознато, а Додик указује да то није био само одлазак из града, већ одлазак из живота какав су живели до деведесетих година 20. века, одлазак из својих домова, дворишта, улица…
„У фебруару и марту 1996. године, под теретом неизвесности и страха, више од 150.000 Срба напустило је своја огњишта у Сарајеву. Нису отишли зато што су то желели, већ зато што су знали да за њих у њиховом граду више нема места, сигурности, правде, ни достојанства“, рекао је Додик у изјави за Срну и истиче:
„Оно што је најтрагичније у тој тужној колони српског народа, који су по снегу и хладноћи, у тишини одлазили са кућног прага, јесу ковчези са посмртним остацима њихових најмилијих које су износили да их не би оставили на милост и немилост онима који су их до јуче гледали преко нишана“.
Носили су их, каже Додик, да почивају тамо где ће им потомци моћи прислужити свећу без страха, достојанствено и са поносом.
„Слика колона људи које се данима протежу сарајевским улицама, камиона натоварених намештајем, завежљајима, ковчезима, крстовима остаје једна од најпотреснијих слика српске историје с краја 20. века“, истакао је Додик и подсетио да у историји није забележено да је постојао народ који је морао да носе своје мртве.
Егзодус није био само физички одлазак из Сарајева, већ егзодус идентитета, језика, писма и културе једног народа који је вековима био присутан ту, градио тај град и Сарајево чинио Сарајевом, истиче Додик.
„Егзодус живих и мртвих сарајевских Срба је сведочанство страдања, али и снаге. Они који су тада из својих домова кренули у непознато нису нестали, већ су се дигли из пепела и сачували свој идентитет, своје име и сачували себе“, каже Додик и додаје:
„Данас, када говоримо о егзодусу сарајевских Срба, не говоримо само о прошлости, говоримо о завету будућности да се таква судбина никада више не понови и о обавези да негујемо културу сећања, да патње не буду заборављене и да истина буде јача од заборава“.
Народ који памти и опстаје, истиче Додик и констатује да је егзодус сарајевских Срба много више од историјске епизоде и да је то била јасна политичка порука и доказ да српски народ у БиХ може опстати само ако има снажне, стабилне и самосталне институције Републике Српске.
„Свако слабљење Републике Српске, потчињавање Сарајеву или страним центрима моћи је пораз више за српски народ. Егзодус сарајевских Срба нас обавезује да чувамо Републику Српску, њене институције, надлежности и уставну позицију, као и достојанство свог народа и да у томе сви будемо јединствени, јер народ који је једном носио своје мртве из страха да им се ни гробови неће поштовати зна зашто мора имати своју снагу, своју Републику, своје институције и своје право да одлучује о себи“, навео је Додик.
Доказ снаге Републике Српске, њених институција и српског народа изградња града Источно Сарајево који је израстао из егзодуса и постао симбол опстанка, каже председник СНСД.
„Источно Сарајево није настало урбанистичким планом на папиру, већ из бола, из колона, из суза сарајевских Срба који су 1996. године морали да напусте своја огњишта. Тај град је достојанствен и тих, али веома снажан одговор на егзодус“, наводи Додик и истиче:
„На лединама, у брдима, на простору који тада није имао ни инфраструктуру ни обрисе града почели су да ничу први градски темељи. Источно Сарајево је данас израсло у административни центар и постало симбол политичке зрелости и државотворне свести српског народа у Републици Српској који је показао да снага институција и воља народа могу изградити универзитет, болницу, школе, вртиће, културне установе“.
Источно Сарајево, каже он, данас стоји као брана забораву и подсетник да Република Српска мора улагати у своје пограничне и стратешке средине и зато је обавеза свих да Источно Сарајево развијамо плански, снажно и дугорочно као универзитетски, здравствени, културни и безбедносни центар Републике Српске.
„Источно Сарајево је завет који је претворен у темељ, град који сведочи да народ који зна зашто је страдао зна и зашто мора опстати и град који је настао из егзодуса, а постао град будућности“, закључио је Додик.
Извор: Танјуг