Ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић, председник Српске листе Златан Елек и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић – упозорили су синоћ да се Срби на Косову суочавају са, како су оценили, најтежим периодом од 2004. године,
Они су у емисији „Директно са Мињом Милетић“ на Јуроњузу истакли да се притисци данас не спроводе отвореним насиљем већ административним мерама које би могле имати далекосежне последице по образовни систем, институције и свакодневни живот српске заједнице.
Арсић: Суочени смо са катастрофалним последицама нових мера
Ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић оценио је да је период кроз који данас пролазе Срби на Косову „најтежи још од погрома 2004. године“, упозоравајући да би најављене административне мере могле имати далекосежне последице по образовни систем и опстанак српске заједнице.
„После 2004. године ово је најтежи период. Уместо отвореног насиља, сада се иде перфиднијим путем – административним мерама које ће, уколико се спроведу, имати веома тешке последице“, рекао је Арсић.
Говорећи о утицају најављених прописа на високо образовање, Арсић је истакао да би последице по универзитет биле „катастрофалне“.
Према његовим речима, велики број наставника који долазе из централне Србије нема косовска документа, што би могло да им онемогући боравак и рад. Такође, трећина студената долази из централне Србије и са севера Црне Горе, док је мањи број из других бивших југословенских република.
„Сви они би могли да се нађу у ситуацији да им буде забрањен дужи боравак, што значи да не би могли да присуствују настави нити да испуњавају своје академске обавезе“, упозорио је ректор.
Бројке које забрињавају
На универзитету је тренутно активно око 7.000 студената на основним, мастер и докторским студијама, док укупан број уписаних износи нешто мање од 11.000. Универзитет запошљава око 1.100 људи – 780 наставника и сарадника и више од 300 чланова административног особља.
„Ако би закон био спроведен, око 500 наставника би у старту изгубило право боравка, а око 2.000 студената не би могло да похађа наставу“, навео је Арсић.
Он је додао да последице не би погодиле само образовни систем, већ и локалну економију, с обзиром на то да, како је рекао, „цео град у великој мери живи од универзитета“.
Притисци и питање возила
Арсић је указао и на додатне проблеме, попут питања регистрације службених возила. Према његовим речима, универзитет је морао да пререгиструје више од 20 возила на таблице градова у централној Србији, а потом је уследио, како тврди, неформалан притисак да се возила пререгиструју на косовске таблице.
„Сугерисан нам је модел да возила ‘поклонимо’ некоме како би могла да буду пререгистрована. То нису приватна возила, већ имовина универзитета“, рекао је Арсић, оцењујући да је реч о континуираном притиску.
Ректор је истакао да административне одлуке, иако формално правне природе, имају дубоке друштвене и демографске последице.
„Ако се на време не реагује, последице ће бити дугорочне – не само за универзитет, већ и за опстанак српске заједнице на Косову и Метохији“, поручио је Арсић.
Одаловић: На КиМ је у току трећи, институционални погром над Србима
Председник Комисија за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић оценио је да се Срби на Косову данас суочавају са „трећим погромом“, који је, како је навео, институционалне природе и има далекосежне последице.
Подсећајући на догађаје из 1999. и 2004. године, Одаловић је истакао да су тадашњи погроми били праћени физичким насиљем, протеривањем стотина хиљада људи, убиствима, нестанцима, паљењем кућа, цркава и манастира.
„Ово данас је институционални погром. Његове последице могу бити дугорочне и то иде на душу међународне заједнице“, рекао је Одаловић.
Одаловић је навео да је једнострано проглашење независности Косова, на територији која је била под међународном управом у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, преседан и „сумрак међународног права“.
Он је подсетио да је на Косово 1999. године дошло више десетина хиљада међународних војника из више земаља, са мандатом да обезбеде сигурност свим заједницама.
„Пред њиховим очима догодили су се погроми. Очекивали смо безбедност и једнак простор за живот и просперитет, а добили смо кршење међународног права и непоштовање сопствених одлука“, рекао је Одаловић.
Говорећи о Бриселском споразуму из 2013. године, Одаловић је нагласио да је његова суштина била формирање Заједнице српских општина (ЗСО), као механизма колективне заштите права Срба.
„Шест првих тачака споразума односи се на ЗСО. То је била водиља читавог процеса – да Срби кроз институционални оквир остварују колективна права, посебно у областима здравства и просвете“, навео је он.
Према његовим речима, да је ЗСО формирана, данашње кризе у вези са образовањем и здравством не би постојале, јер би та питања била решавана кроз институционални дијалог.
Закон о странцима – „удар на здравство и просвету“
Одаловић сматра да најављене административне мере, укључујући обавезу прибављања дозвола за рад и боравак за запослене који долазе из централне Србије, представљају директан притисак на српске институције на КиМ.
Он тврди да би лекари, професори и друго особље морали да траже одобрења од приштинских институција, а да би дозволе могле бити издате само уколико су њихове установе регистроване и акредитоване у косовском систему.
„То је перфидан покушај да се наш универзитет и здравствени систем уведу у њихов институционални оквир. Ако нисте регистровани у том систему, захтев ће бити одбијен“, рекао је Одаловић.
Он упозорава да би таква пракса могла да доведе до отежаног лечења пацијената и функционисања образовних установа, јер део запослених долази из централне Србије, а пацијенти се лече у установама које раде по систему Републике Србије.
Одаловић је поручио да Срби на Косову и Метохији не траже привилегије, већ гарантована права – право на рад, образовање, здравствену заштиту и безбедан живот.
Елек: Нови закон у Приштини води административном прогону Срба са КиМ
Председник Српска листа Златан Елек оценио је да избор нове владе у Приштини, на чијем је челу Албин Курти, „не изазива никакав оптимизам код Срба на Косову и Метохији“, већ напротив – додатну забринутост и огорченост.
Елек је истакао да су током претходног мандата власти у Приштини доношене, како је навео, једностране и ескалаторне одлуке које су биле директно усмерене против интереса српског народа, без консултација са представницима српске заједнице.
„Не видимо назнаке да ће у блиској будућности доћи до побољшања односа. Зато је данас преко потребно да Срби на Косову и Метохији буду јединствени и сложни, уз подршку државе Србије“, поручио је Елек.
Говорећи о безбедносној ситуацији, Елек је навео да су Срби тренутно више забринути због административних одлука и нових закона него због појединачних инцидената.
„Те административне забране мењају живот људи из корена и прете опстанку читаве заједнице. Њихова примена значи промену свакодневице и додатну неизвесност за Србе на Косову и Метохији“, рекао је он.
Закон о странцима – удар на здравство и образовање
Посебну забринутост изазива закон о странцима, који би, према најавама, требало да ступи на снагу 15. марта. Елек тврди да би његова примена могла да има озбиљне последице по здравствени и образовни систем који функционише у оквиру система Републике Србије.
Према његовим речима, закон предвиђа да лекари и професори из централне Србије морају да траже одобрење косовских институција за боравак и рад, што би могло да доведе до забране уласка или чак депортације.
„Тиме се директно угрожава функционисање Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици, али и домова здравља у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку. Реч је о стотинама запослених, а индиректно о хиљадама пацијената“, навео је Елек.
Он је додао да би закон могао да утиче и на кретање санитетских возила са регистарским ознакама из централне Србије, што би, како је рекао, додатно отежало упућивање пацијената на лечење у терцијарне здравствене центре у Крагујевцу, Нишу, Београду и Новом Саду.
„Ако некоме ускратите право на лечење, ускраћујете му право на живот“, истакао је Елек.
Председник Српске листе најавио је да ће се та политичка организација обратити представницима међународне заједнице, укључујући чланице Квинте, Европску унију, КФОР и УНМИК, са захтевом да се закон повуче или одложи.
„Наш циљ није конфликт. Тражимо компромис – повлачење или одлагање закона док се не постигне договор који ће омогућити несметано функционисање здравственог и образовног система“, поручио је Елек.
Он је нагласио да српска заједница тражи, како је навео, „само право на рад, лечење и достојанствен живот у 21. веку“.
Извор: Јуроњуз