Изнете су завршне речи на суђењу лидерима ОВК у Хагу. Тужилаштво тражи по 45 година затвора за Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија, одбрана тврди да кривица није доказана. Адвокат Драгутин Ненезић рекао је за РТС да је једно од централних питања процеса – да ли су оптужени имали ефективну контролу над јединицама на терену, што је кључно за утврђивање командне одговорности.
Пред Специјализованим већима у Хагу оконачно је изношењезавршних речи на суђењу четворици бивших вођа ОВК – Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија.
Тужилаштво је затражило по 45 година затвора, тврдећи да је доказало постојање удруженог злочиначког подухвата, ефективну контролу оптужених и њихову индивидуалну кривичну одговорност за ратне злочине и злочине против човечности. Одбрана, међутим, инсистира да оптужница није доказана и тражи ослобађајућу пресуду.
Адвокат Драгутин Ненезић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, говорио је о правним дометима завршних речи, могућим исходима поступка и политичким последицама процеса.
Завршне речи су сумирање, не доносе ништа суштински ново
Говорећи о захтеву тужилаштва да четворица оптужених буду осуђена на по 45 година затвора, адвокат Ненезић оцењује да завршне речи представљају кондензован приказ већ изнетих аргумената.
„Завршне речи су генерално само, не могу да кажем понављање онога што се могло чути током самог поступка, али једно сумирање тога на мало краћи и концизнији начин. У суштини, ништа ново нисмо могли да чујемо што се тиче тог конкретног питања“, навео је Ненезић.
Према његовим речима, у овом тренутку више није кључно питање аргумената, већ начина на који ће они бити тумачени.
„Мислим да сада више није питање аргумената, него питање тумачења – не само одговорности оптужених, него и природе читавог сукоба. Видели смо последњих недеља бројне коментаре, пре свега са КиМ, али и из Албаније, о карактеру те борбе. Каква год да буде пресуда, она ће се тумачити у политичком кључу, што, да кажем, није био циљ свега овога“, истакао је Ненезић.
Како наводи, формални циљ процеса био је да се жртвама пружи неки вид правде и обештећења, али да се читав поступак све више посматра кроз политичку призму.
Ефективна контрола и командна одговорност
Једно од кључних правних питања у поступку јесте да ли су оптужени имали ефективну контролу над јединицама ОВК на терену, што је од пресудног значаја за утврђивање командне одговорности.
„Њима се не суди у смислу директне, индивидуалне одговорности за конкретна дела, већ зато што су били команданти. Стандарди постављени у сличним суђењима показују да није неопходно да су активно учествовали у извршењу злочина – довољно је да су имали ефективну команду над снагама које су то чиниле“, објашњава Ненезић.
Сматра да је тај елемент „прилично добро доказан“, али наглашава да његова процена не мора да се поклопи са оценом судског већа.
„То што ја мислим не значи да ће исто тако мислити и суд. Не искључујем могућност да пресуда буде другачија“, додао је Ненезић.
Сведоци одбране и тежина документације
Адвокат Ненезић указује да је осетљивост питања ефективне контроле била видљива и кроз аргументе сведока одбране, међу којима су били и политичари из САД и функционери НАТО-а.
„Они су суштински негирали да су оптужени могли да имају сазнања или активну улогу у ономе што се дешавало на терену. Говорили су да су постојали локални штабови, да није постојала централна контрола“, навео је он.
С друге стране, тужилаштво је своју аргументацију темељило на интерној документацији, дневницима и другим писаним траговима.
„Та аргументација је била конкретнија и заснована на материјалним доказима, што јој, по мом мишљењу, даје већу тежину“, оценио је Ненезић.
Суд у приштинском систему и сложеност сукоба
Иако се налази у Хагу, овај суд функционише у оквиру правосудног система у Приштини, што, према Ненезићу, уноси додатну комплексност.
„Он примењује исте стандарде као и други међународни судови, али природа сукоба је била другачија. Овде није реч само о сукобу између ОВК и снага Савезне Републике Југославије, већ и о међународном сукобу, бомбардовању и свему што је уследило. То даје додатни ниво комплексности који у другим случајевима није постојао“, рекао је.
Додаје да су поједини сведоци одбране, бранећи оптужене, истовремено бранили и сопствени ангажман из тог периода.
„Процес се налази унутар једног система који никада неће сам себе поништити. Неће последица овога бити довођење у питање међународног субјективитета Косова. Често су очекивања у јавности нереална“, сматра Ненезић.
Истинске правде за жртве неће бити
Посебан акценат ставља на положај жртава, које, како каже, остају у другом плану.
„Истинске правде за те жртве вероватно никада неће бити. Постоје људи чија судбина ни данас није позната, не зна се где су сахрањени. Питање несталих се провлачи деценијама, па и кроз бриселски процес“, истакао је.
Према његовим речима, сваки вид обештећења може бити само симболичан.
„И ако буде новчане одштете, то није довољно за људе који и даље не знају где су им најближи. Судски поступак може донети пресуду, али не може вратити изгубљене животе“, навео је Ненезић.
Он оцењује да је читав процес делимично и покушај да се Запад суочи са периодом након јуна 1999. године.
„Рећи ће: формирали смо суд, донете су пресуде, правда је задовољена. Али то је, по мом мишљењу, крајњи домет“, додао је адвокат.
Рок од 90 дана и могућност жалбе
Према правилима суда, пресуда би требало да буде донета у року од 90 дана од окончања завршних речи, уз могућност продужења.
„Нисам сигуран да ће то бити баш у року од 90 дана. Може, али не мора. То је пре свега питање за судије и њихову процену“, навео је Ненезић.
Подсећа да након првостепене пресуде следи могућност жалбеног поступка, што би читав процес могло додатно продужити.
Политичке последице и унутрашњи односи у Приштини
Ненезић сматра да ће исход процеса неминовно имати одјек на политичкој сцени у Приштини.
„Уколико пресуда буде ослобађајућа, то ће се сигурно искористити на косовској политичкој сцени. Да ли ће то значити повратак Тачија у активну политику или промене у односима са Аљбином Куртијем – тешко је предвидети“, каже Ненезић.
Осврћући се на шири регионални контекст, указује на улогу албанског премијера Еди Рама.
„Албанска политика је у суштини јединствена. Без обзира на формалне разлике између Албаније и КиМ, догађаји из 1997, 1998. и 1999. године доживљавају се као ослободилачка борба. То се не доводи у питање“, навео је Ненезић.
Додаје да унутрашњи односи у Приштини, укључујући питање реизбора председнице, могу бити додатни фактор у тумачењу пресуде.
Извор: РТС