Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж изјавио је данас у Њу Делхију да је главни фокус павиљона Србије на самиту вештачке интелигенције у том граду национална АИ платформу и национални ЛЛМ – велики језички модел, који је неопходан за пуну примену вештачке интелигенције.
Чадеж је објаснио да је ЛЛМ неопходан у коришћењу вештачке интелигенције у пословним процесима, како би пословање могло да се предвиди.
„Уколико рецимо држава жели да га користи, да предвиди на пример предикцију болести које могу да избију у одређеним деловима земље у одређеним периодима, потрошњу лекова и слично, ви морате да имате свој језички модел“, рекао је Чадеж за Тањуг у Њу Делхију.
Како је навео, Србија је, захваљујући улагању последњих десет година, успела да направи националну платформу Дата центар, која је способна да прикупља све податке.
„Имамо два суперкомпјутера и ево трећи који кроз договор са Француском ускоро долази на коме може да функционише национални језички модел. Он не значи само очување нашег језика, он значи практично чување комплетног знања. Ви ако желите да имате фирму и желите да урадите са вештачком интелигенцијом неки алат који вам поможе да унапредите своје пословање да оптимизујете своје пословање да се лакше сналазите кроз домаће прописе вама је потребно домаће знање“, навео је он.
Навео је и да је у Индију дошао директно из Париза са састанка са компанијом Мистрал, која са Србијом има стратешко партнерство с циљем да развије национални језички модел.
„Бићемо једна од ретких земаља у Европи која то има. Направили смо анализе шта то значи за БДП, за наш бруто домаћи производ. Уколико не можете да користите све предности вештачке интелигенције у привреди за компаније, разлика у вашем БДП-у је на нивоу 10 година више од 11 одсто. Дакле, сваке године, само тиме што имате национални језички модел, ви имате додатних од 0,8 до 1,2 одсто бољи или снажнији БДП. То је огромна ствар. Људи можда данас то не схватају, али имати национални језички модел је ствар која вам омогућава да будете у будућности конкурентни на глобалном привредном плану. И то је оно што је будућност свих земаља, поготово мањих земаља попут нас“, додао је Чадеж.
Директор Канцеларије за ИТ и Еуправу Михаило Јовановић изјавио је да је на самит у Индији позвано преко 100 земља, а да је Србија једна од 13 која има свој павиљон.
„На павиљону који је организовало Министарство науке и технолошког развоја, Иновације Привредне коморе Србије и канцеларија за ИТ, показујемо наше резултате прво у развоју дата центара, наравно у фокусу је држање дата центара у Крагујевцу, његови садашњи капацитети, али и планови да се прошири кроз програм Србија 2030. Тако показујемо капацитете наших суперкомпјутера, наиме поред првог суперкомпутера који је инсталиран још 2022. године у априлу месецу, очекујемо пуштање другог суперкомпјутера који ће бити седам пута бржи. Очекујемо и трећи суперкомпјутер и онда ћемо по снази суперкомпјутера бити убедљиво супериорна земља у југоисточној Европи. На све то долази знање, умешност и искуство наших стручњака који су развијали и дигитализацију, али и вештачку интелигенцију и примену вештачке интелигенције“, додао је он.
Државна секреатрка у Министарству науке Марија Гњатовић рекла је да држава Србија поседује велику предност, а то је ИТ и АИ инфраструкутура у коју се много улагало.
Додала је и да се много новца улагало и у Начно-технолошке паркове широм Србије, али на реду је и БИО4 Цампус Белграде.
Извор: Танјуг