Помен за 12 Срба страдалих 2001. године у терористичком нападу код Ливадица служен је данас, на 25. годишњицу злочина, у цркви Свете Петке у Лапљем Селу. Помен је организован од стране Епархије рашко-призренске и Културно-просветне заједнице, како би се одала почаст невиним жртвама, међу којима је био и двогодишњи Данило Цокић.
„На данашњи дан пре 25 година на Косову је настао мук и једно безнађе. Тај терористички акт догодио се над људима који су пошли да одају почаст својим најмилијима на гробљу. Ми, са дужним поштовањем сваке године долазимо овде да страдалима одамо почаст и потражимо правду за њих и то ћемо увек радити. Нека им је вечна слава, а породицама нека буде утеха да они нису заборављени“, казао је Ратко Поповић, секретар Културно-просветне заједнице Косова и Метохије.
РТВ Грачаница
У овом монструозном нападу погинули су: Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић и Небојша, Снежана и Данило Цокић, који је имао само две године.
Сестра Мирјане Драговић, Јелена Стојановић је истакла да се после 25 година породице више не надају правди, али да верују да ће починиоце овог злочина стићи Божија казна.
РТВ Грачаница
„Временом не остајем без речи, али је све што се каже сувишно. Не живимо више ни ми као породица, ни Срби са Косова и Метохије у некој илизији да ће се овде нешто променити. Не верујемо ми у њихову савест, нити у то да ће нека одговорност да ступи на снагу па да ће они за све наше жртве да нађу кривце и да ће да донесу правду, али смо свих ових 25 година живели са надом да ће овде увек бити људи који ће моћи да их помену, да упале свећу за њихову душу и да ће у цркви Свете Петке у Лапљем Селу да се служи помен јер, очигледно, то нам је једино што нам је остало. Верујемо у божанску, али не и у њихову правду“, нагласила је Стојановић.
Она је казала да једино страхује, с обзиром на то да је на Косову све мање Срба, да неће имати ко да се сећа страдалих и да им упали свећу.
„Сада, после 25 година, први пут се будим са страхом да ће нас бити све мање и да су њихови притисци на наш народ све већи и да нам се све мање оставља простор за живот овде. Сада ме једино плаши чињеница да неће имати ко да им упали свећу и да одржи помен овде на Косову“, рекла је Јелена Стојановић.
У Ливадицама код Подујева, тог кобног дана, у експлозији мине која је била постављена испод моста на магистралном путу, у ваздух је дигнут аутобус “Ниш-експреса”. У аутобусу су се налазили расељени Срби који су, у пратњи војника КФОР-а, долазили у Грачаницу на Задушнице, како би обишли гробове својих најмилијих.
Тај дан и то путовање и данас је једнако жив у мом сећању и веома је тешко сећати га се и причати о томе, рекла је Гордана Ђорић, која се тог 16. фебруара 2001. године налазила у аутобусу.
РТВ Грачаница
„Сећам се исто као и 2001. године. Милсила сам да ће време учинити да се неке ствари забораве, да избледе али на жалост и после 25 година довољно је само да затворим очи и видим јасне слике догађаја тог дана. Можда би било лакше да сам била повређена и да не видим оно зло које сам видела тог дана али , на жалост, била сам свесна и видела сву ту нашу трагедију и не могу да разумем да је неко био толико велико зло да постави експлозив како би убио недужне људе. Слике су још увек присутне и јако ми је тешко о томе да причам, колико год година прошло“, истакла је Ђорић.
Она је нагласила да, колико год било тешко, морамо да причамо о овом злочину како се не би заборавио.
За злочин над Србима у Ливадицама нико није одговарао.Врховни суд Косова је у другостепеном поступку ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог за убиство и рањавање Срба, који су се налазили у том аутобусу.
РТВ Грачаница
Поред родбине и пријатеља страдалих, помену најпре у цркви Свете Петке у Лапљем Селу, а потом и на гробљу, присуствовао је и председник општине Грачаница Новак Живић.
Извор: РТВ Грачаница