Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна установа нашег народа, слави 200 година од оснивања. Јубилеј се обележава током целе године, а централни догађај, свечана академија, одржана је у Новом Саду. На значај ове установе за Србе и српску културу указали су патријарх српски Порфирије, председник Матице српске Драган Станић и Милош Вучевић.
Извођењем химне Србије у Српском народном позоришту у Новом Саду почела је Свечана академија поводом обележавања два века Матице српске, најстарије институције српске културе, књижевности и науке.
Свечаној академији присуствовали су патријарх српски Порфирије, саветник председника Републике Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар просвете Дејан Вук Станковић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и бројне друге угледне званице.
Председник Матице српске Драган Станић изјавио је данас на Свечаној академији у Новом Саду поводом обележавања два века Матице српске да та установа захваљујући интелектуалној, просветној, народној и политичкој стабилности коју је стекла током претходних 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз сва нова историјска искушења.
Танјуг
„Навршила су се два века трајања наше и ваше Матице српске. Са њом је и целом српском народу бар мало било лакше и лепше, паметније и мудрије живети него што би било да таква специфична и препознатљива установа није основана и да није обављала своју мисију“, рекао је Станић на свечаности у Српском народном позоришту.
Подсетио је да је повод настајања Матице српске жеља добронамерних и предузимљивих Срба из тадашње Пеште да помогну Георгију Магарашевићу у спасавању часописа „Серпски летописи“ који је почео да излази 1824. године.
Указао је на то да је та акција успела и да је тај часопис почео поново да излази 16. фебруара 1826. године од стране тада основане књижевне, научне и културне установе Матице српске.
„Један велики почетак излажења књижевно-научног часописа изазвао је почетак рада нове, Србима неопходне и драгоцене културне установе, најстарије од свих које ће тек потом настати. Тај часопис који се од 1873. назива ‘Летопис Матице српске’, заједно са америчким часописом ‘The Yale Review’, данас јесте књижевно-научни часопис који на читавом свету најдуже у континуитету траје до наших дана“, рекао је Станић.
Истакао је да је часопис опстао захваљујући заштити Матице српске која му је омогућила и да се развија.
Додао је да нису српски спортисти носиоци веома озбиљних рекорда у светским оквирима, већ и српски књижевници, уметници, научници и институције различитих профила.
Констатовао је да су часопис „Летопис Матице српске“ и Матица Српска суштински усмерени ка стварању три сазнајна стваралачка циља и навео је да су то изградња идентитетских сазнања о Србима и самим тим ка неговању књижевних, научних и културних вредности таквог карактеру, ка сазнању словенског света и заједништва места Срба и ка сагледању Европе, европске књижевности и културе и светских хоризонта релевантних за српску културу.
„Наша установа настојала је да привири и организује пре свега сазнајну димензију књижевног, уметничког, научног и културног стваралаштва у најширем смислу те речи. На таквом темељу Матица српска је деловала и делује као установа просветитељска по карактеру“, рекао је Станић.
Додао је да је Матица српска уверена да је знање истинска потреба целог српског народа.
„Овакву просветитељску оријентацију Матица српска је уз неопходне модификације носила и преносила кроз веома различите културно-историјске епохе. Од свих тих епоха и стилских формација у распону од просветитељства, класицизма, предромантизма, романтизма, па надаље до модернизма, до постмодернизма и нео-авангарде, Матица је успела да преузме оно најбоље и да угради у свој вечно усавршавани просветитељски програм“, рекао је Станић.
Указао је на то да је Матица српска успела да преузме оно најбоље од Вуковског реформског покрета, Милетићевог и милетићевског политичког покрета који је, како је рекао, Матица српска спонтано и стрпљиво усвајала и надограђивала озбиљним радом у култури.
Навео је да је Матица српска имала многа искушења, да је ту било „и лутања и тражења и дугих преиспитивања“, али да су најсветлији циљеви увек јасно били видокругу.
С тим у вези, Станић је навео да је Матица српска успела да обавља своју мисију у домену политичких и државно-правних односа, као и у различитим системима – од хабсбуршког царства преко Краљевине Југославије и Социјалистичке федеративне републике Југославије па до Републике Србије.
„Преживела је револуционарна збивања и грађански рат, као што је преживела и Први и Други светски рат. Историјска искуства Матице српске подучавају нас да сваки напад на Матицу српску и српску културу уопште наговештава и продужетак насиља те угрожавања чак и голе егзистенције српског народа. После свих разводних историјских догађаја, установа се успешно опоравила и постојала јача те садржински богатија. Тако нешто се могло десити пре свега због тога што је Матица српска имала јасан основни стратешки оријентир па је око таквог оријентира могла увек изнова да окупи креативну енергију нових млађих ентузијастичних делатника“, рекао је Станић.
Порфирије: Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа
Патријарх српски Порфирије изјавио је вечерас да је Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа, као и да је од свог оснивања, 1826. године, ишла руку под руку са Српском православном црквом, али свака у свом оквиру деловања.
Патријарх је, на свечаности у Српском народном позоришту у Новом Саду поводом обележавања два века Матице српске, истакао да њеним оснивањем културни живот више није био искључиво везан за црквене оквире, али се од цркве није ни одвајао.
Танјуг
„Оснивање и оно што је Матица већ на самом почетку обављала израз је зрелости српског народа, оличене и делатно изражене у његовом тада младом грађанском слоју. То је веома важно, јер сведочи о истрајности и целовитости и српске духовности и српске културе, која није зависила и не зависи искључиво од било каквих политичких околности, већ од свести да народ траје онолико колико уме да изграђује, чува, унапређује и тумачи своје духовно и културно наслеђе“, рекао је патријарх.
Патријарх је нагласио да Матица српска почива и на доприносу 1.000 својих чланова који су, како каже, осетили припадност једном ширем духовном и културном подухвату.
„Својим скромним чланаринама, претплатама и разноврсним облицима подршке омогућили су њено трајање, потврђујући да култура није дело малобројних, него заједнички напор читаве заједнице и читавог народа. Кроз различите историјске околности, политичке промене, друштвене ломове и идеолошке притиске, Матица је опстајала јер је била заснована на уверењу да знање, књига и научни рад имају вредност која превазилази тренутак. Њихов рад сведочи да способност једног народа да препозна значај културе, као једне од примарних области свога деловања и живљења, представља поуздано јемство његовог трајања, виталности и унутрашње постојаности“, казао је патријарх.
Он наводи да данашњи јубилеј отвара и питање одговорности, јер културне установе живе и трају док негују памћење и док остају отворене за нове изазове и нараштаје.
„Нека овај велики јубилеј буде подстицај да Матица српска, и у временима која долазе, остане место сабрања, учености и одговорног дијалога на корист народа и на добро будућих поколења. Нека буде простор у којем ће, по узору на саборност цркве, Срби моћи да разговарају једни са другима, да се уче да постоји нешто трајније и узвишеније од појединачних, индивидуалних и страначких интереса, а то је добро нашег народа где год да живи и напредак наше отаџбине“, поручио је патријарх Порфирије.
Вучевић: Матица Српска бедем одбране оног што јесмо
Саветник председника Србије Милош Вучевић изјавио је вечерас на свечаној академији поводом обележавања два века Матице српске, да је ова институција бедем одбране оног што јесмо и бедем иза којег не постоји друга линија одбране, иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу.
Вучевић је, на свечаности у Српском народном позоришту у Новом Саду, истакао да је то две стотине трајања бурне и страдалне историје једног народа који је, како је рекао, сведочио и у историју испраћао државе, царства, идеологије и ипак опстајао и из енергије љубави према сопственом идентитету изродио Матицу српску.
Танјуг
„Матицу која је рођена у трећој деценији 19. века у Пешти, ван граница тадашње српске државе, али на самом исходишту српске духовности тог времена. Матицу која је у том историјском часу била огњиште и дом свих Срба, чак и кад једног заједничког државног крова над свима нама није било и која је била духовни простор саборовања у времену расејања“, рекао је Вучевић.
Додао је да је Матица која је мирно, достојанствено и постојано у историју испратила и аустријско царство и аустроугарску монархију и Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и потоњу Краљевину Југославију и Федеративну Народну Републику Југославију, Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, Савезну Републику Југославију, Државну заједницу Србије и Црне Горе и која је дочекала стварност Републике Србије у чије је онтолошке темеље уливена.
„Дочекала је своју Србију. Све је то српски народ преживео и надживео управо зато што је имао своју Матицу и зато што је знао и веровао да је припадност том народу од Бога благослов, ако верујеш и волиш оно што јеси“, рекао је Вучевић.
Истакао је да стога данашњом свечаном академијом садашња генерација не обележава тек два столећа историјске трајне институције која се сабрала, већ два пуна века истрајности једног народа да сачува самог себе у свим околностима.
Он је истакао да је Матица зато српска, увек и заувек бедем одбране оног што јесмо и што својевољно бирамо да будемо.
„Бедем иза којег нема резервног положаја, иза којег не постоји друга линија одбране, иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу, а ни српског народа као заједнице сећања и трајања. Бедем који стоји између узвишене културе сећања и профане и аутошовинистичке некултуре заборава, на коју тако бескомпромисно позива данашњи несрећан тренутак човечанства у којем је све национално и суверено прокужено“, рекао је Вучевић.
Вучевић је истакао да је Матица српска стражар који беспоштедно чува вредност и наслеђе, али првенствено реч српску и језик српски.
„А уколико једном народу одузмемо аксиологију, језик и реч, одузимамо му и логику постојања. Јер на сваком почетку бејаше реч. Истина логоса није теолошка мудрост, већ онтолошка основа сваког постојања. Двовековна одбрана наше културе, наше књижевности, нашег језика и наше речи, браћо и сестре, одбрана је нашег света и нашег постојања“, нагласио је Вучевић.
Два века Матице српске
Матица српска основана је у Пешти због јачања свести о потреби да се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување свог идентитета. Утемељили су је, сопственим донацијама, шест српских трговца и правник и књижевник Јован Хаџић, први председник Матице, а на оснивачком акту потписали су се у круг, као знак међусобне равноправности.
Пресељена је у Нови Сад 1864. године, од када је град познат и као „Српска Атина“. Током два века изазови у различитим политичким системима, нису утицали на суштину постојања Матице.
Данас ова установа има више од 3.000 сарадника у седам научних одељења, а њена Библиотека има више од три и по милиона публикација. Посебан понос је Летопис, који је основан две године пре Матице српске и најстарији је књижевни часопис у Европи.
И даље је симбол грађанског друштва, културе и просветитељства, али и доброчинства. Делује у 50 тачака у српском културном простору и окупља све узрасне и социјалне слојеве.
Модел је по коме су други словенски народи основали своје матице. Уз бригу о српском идентитету, изнедрила је и најстарију галерију код Срба, Музеј Војводине и Библиотеку.
Извор: РТВ