Духовно, канонско и историјско седиште Епархије рашко-призренске налази се у Призрену и у манастиру Грачаница где су епархијске канцеларије и то остаје непромењено. Ни једном одлуком, ни саборском ни административном, није измењено канонско седиште Епархије, нити је покренут поступак његовог премештања, саопштила је Епархија рашко-призренска, поводом, како су навели, низа јавних иступа у медијима и на друштвеним мрежама у вези са радовима у комплексу цркве Светих апостола Петра и Павла у Новом Пазару.
„Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на челу са патријархом је 18. маја 2017. године донео одлуку да, поред историјског и духовног седишта у Призрену (Грачаници), Епархија рашко-призренска може имати и административно седиште са службеним просторијама у Новом Пазару. Ова одлука донета је у складу са Уставом Српске православне цркве и представља допуну постојећег устројства, а не његову измену. Одлука је затим спроведена у складу са прописима Републике Србије и регистрована у Регистру цркава и верских заједница код надлежног Министарства правде. Упис административног седишта у Новом Пазару није променио ни статус ни идентитет Епархије, нити је дотакао њено канонско седиште у Призрену“, наводи се у саопштењу.
Разлог успостављања административног средишта у Новом Пазару, како је прецизирано, није политички, нити лични.
„Епархија рашко-призренска обухвата простор Рашке области и Косова и Метохије. С обзиром на ширину и сложеност тог простора, потребно је обезбедити адекватне административне услове за пастирско и организационо деловање, у складу са правним системом Републике Србије. Посебно наглашавамо да изградња Епархијског центра код цркве Светих апостола Петра и Павла има за циљ да се посвети већа пажња Рашкој области, у времену када је очување духовног, културног и националног идентитета од суштинског значаја за живот нашег народа на тим просторима. Намера епископа није напуштање Косова и Метохије, већ управо супротно, јачање присуства цркве у свим деловима Епархије, укључујући и историјску област Рашке, која је темељ нашег духовног наслеђа. Са изузетно тешком ситуацијом на Косову и Метохији, постојање и деловање Епархије и на простору Рашке области од кључног је значаја за опстанак Цркве, верног народа и светиња на Косову и Метохији јер оба дела Епархије чине међусобно повезану и органску целину“, каже се у саопштењу Епархије.
Петрова црква у Старом Расу, како се објашњава, била је седиште рашких архијереја и митрополита, а стварањем услова да и у савременом времену ова светиња добије одговарајућу пажњу и институционални значај градњом епархијског седишта представља чин поштовања историје и одговорности према народу, а не било чију самовољу или „хир“.
Када је реч о пројекту ревитализације и изградње Конака у комплексу Петрове цркве Епархија подсећа да пројекат има континуитет од средине деведесетих година, када је израђено идејно решење уређења комплекса. То решење, напомиње се, разматрала је Републичка комисија за средњовековно наслеђе.
„Године 2009. пројекат је достављен Међународном савету за споменике и локалитете Икомос, саветодавном телу Унеска који је дао позитивно мишљење на концепт обнове у оквиру постојећих габарита. У истом мишљењу изричито је наведено да није прихватљиво повећање висине, капацитета и обима објекта. Ново идејно решење из 2022. године у потпуности је задржало раније одобрене габарите. Нису повећани ни квадратура ни висина објекта. Икомос не забрањује промену намене објекта унутар постојећих оквира, али строго забрањује проширење, што је у потпуности испоштовано“, наводе из Епархије.
Пројекат је, додаје се, прошао све законом предвиђене фазе: издавање локацијских услова, решење о условима техничке заштите, стручну контролу Ревизионе комисије Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, те је 12. септембра 2024. године добио грађевинску дозволу и сви радови се изводе под стручним надзором Републичког завода за заштиту споменика културе.
Епархија истиче да наводи да се угрожава статус локалитета „Стари Рас и Сопоћани“ на Листи светске баштине нису засновани на чињеницама.
„Унеско не даје директне дозволе за појединачне пројекте, а надлежно саветодавно тело Икомос дало је ограничења која су у потпуности испоштована. Стручне институције су јасно нагласиле да радови изведени у складу са одобреним пројектом не представљају ризик за статус локалитета. Археолошка истраживања спровођена су у периоду 2011–2022. године. Откривени остаци нису угрожени, нити ће бити уграђени у нову конструкцију. Они ће бити заштићени, наткривени и доступни јавности. Пројектом се примењује принцип јасне разлике између старог и новог, у складу са савременим конзерваторским стандардима, како би се очувала аутентичност споменика и избегла било каква историјска реконструкција без научног утемељења“, каже се у саопшењу.
Тврдње о „неконтролисаној градњи“, „надвисивању цркве“, „градњи преко некрополе“ или „угрожавању светске баштине“, поручују из Епархије, нису у складу са званичним ставовима и документима надлежних институција.
Епархија рашко-призренска у поменутим питањима, како се истиче, поступала је искључиво у складу са саборским одлукама Српске православне цркве, важећим законским прописима и стручним смерницама институција за заштиту културног наслеђа.
„Намера епископа и Епархије није ни политичка ни лична, већ пастирска и историјски одговорна: да се у времену бројних изазова посвети већа пажња Рашкој области, ради останка нашег народа, очувања духовне баштине и достојанственог присуства Цркве у свим деловима Епархије“, закључује се у саопштењу.
Извор: Косово Онлајн
