Државна свечаност поводом обележавања Дана државности Србије биће одржана сутра код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак, а предводиће је премијер Ђуро Мацут.
У Орашцу ће бити присутни и председник Владе Републике Српске Саво Минић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Дан државности биће обележен и у Крагујевцу, престоници кнеза Милоша Обреновића у време када је 1835. године усвојен Сретењски устав, свечаном академијом у здању Старе скупштине у том граду, а присуствоваће јој и Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић.
У Србији и Републици Српској се 15. фебруара обележава Сретење – Дан државности, а слави се у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804, чиме је започела обнова српске државности, као и у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први устав Кнежевине Србије.
Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, припадници Гарде Војске Србије извели су почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану у Београду, са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Танјуг
Уочи Сретења отворена је изложба „Српско законодавство од Савиног Законоправила до Сретењског устава – говори и инспирација“ у Галеријском простору Народне библиотеке Србије у Београду.
Обележавање Дана државности Србије одржано је у Вишеграду у манастиру Добрун где је служен парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и положени су венци и цвеће на споменик вожду Карађорђу.
Венци и цвеће положени су и на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Градском тргу у Вишеграду, а биће одржана и академија у Андрићграду.
У оквиру обележавања Сретења, у Бањалуци је у петак отворен објекат за онкологију и хематологију са палијативном негом Универзитетског клиничког центра Републике Српске и одржана је свечана академија у присуству високих званичника Српске и Србије.
Заједничко обележавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.
И у Црној Гори је уочи Сретења одржан сабор јединства и народне свести под називом „Други Сретењски сусрети српских организација из Црне Горе, региона и дијаспоре“.
На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дела Шумадије, а делом и из других делова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића познатог као Карађорђа за вожда.
Први, краткотрајни устав Кнежевине Србије донет је на Сретење 1835. године, а уставописцу Димитрију Давидовићу узори су били одговарајући правни споменици Француске, односно Белгије.
Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана, а околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству јер већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.
Извор: Танјуг