У ери дигиталних медија и савремених технологија, радио је поред брзине и економичности, показао још неке квалитетне особине, пре свега отпорност и прилагодљивост. На Светски дан радија ове године, подсећамо на важност доброг информисања, на модусе опстајања једног жанра који и сада негује најлепше и најкорисње вештине – умеће слушања, лепог, разговарања, поштовања туђег времена и умеће претакања појмова у речи. Наши саговорници не заборављају да посебну пажњу скрену и на главног носиоца радијског програма – музику, која је довољно моћна да и сама одржи радијски програм и која највише анимира публику.
Фићовић: Ни интернет, ни телевизија… Радио угрожава његов страх од одговорности и става, од питања “зашто”
Маја Фићовић, главна и одговорна уредница Радија Митровица север који програм емитује већ 43 године, каже да је тајна дуговечности радија у његовој спретности да обавља три посла истовремено – да нформише, образује и забави.
“Радио који је преживео телевизију и интернет није опстао зато што је био слаб, већ зато што је имао садржај, идеју и храброст да говори и што као ниједан медиј даје слободу да радиш и друге ствари у исто време, останеш информисан. Уз то врло вероватмо чујеш И нешто шро ће обогатити твоје знање, а о омиљеним или заборављеним песмама, да не говорим, И ту радио испуњава све три своје функције, информативну, едукативну и забавну” каже Фићовић.
Одлика данашњице је и криза мишљења, па није реткост да нека уредништва често практикују изражено лагане форме и теме, како не би претерано оптерећивали аудиторијум. Ипак, прави радио мора да донесе квалитетно обрађене друштвено – политичке феномене што захтева стручност и професионалност редакције. Фићовић увиђа површност и предвидивост емитованих садржаја, што нарушава дух радија.
“Данас, међутим, имамо више радио-станица него икада, а мање правог радија. Уместо програма имамо ток, уместо уредништава унапред снимљене најаве, плеј-листе, а уместо новинара гласове који вас забављају површним темама. Све што захтева пажњу, размишљање или став, систематски је избачено, информација је постала непожељна, а јавни интерес сметња пословном моделу или политичкој опцији” каже наша саговорница.
Нису ни телевизија ни интернет угрозили радио до граница нестајања, све их је преживео. Ипак, лоше финансирање и самим тим недостатак људства могли би, према њеном мишљењу, да озбиљно угрузе перспективу и овог медија. Борба се, додаје, губи и на пољу новинарске храбрости, што у кризу уводи целу новинарску професију, па и радио.
“Комерцијални интерес је стављен испред јавног. и то говорим за медије који имају националну покривеност и озбиљну слушаност. Радио станице које емитиују програм на српском језику на Косову нису спустили своје критеријуме, свесни су одговорности коју носе, али њима недостају финансисјки ресурси, па самим тим и људски. Не верујем да је радио изгубио битку са технологијом. Телевизија му није одузела глас, интернет му није одузео брзину. Радио је изгубио битку са сопственим страхом — страхом од одговорности, од става, од питања „зашто“. Данас имамо сигнал, фреквенције и опрему, али немамо идеју због које је радио настао. Док се радио не врати јавности, као медиј — биће све тиши” оцењује Фићовић.
Аврамовић: Од етра до дигиталних медија, радио је вечити младић
Главни и одговорни уредник КИМ радија из Чаглавице Горан Аврамовић указује на виталност и еластичност радија који уместо да се преда и падне погођен младошћу дигиталних медија, из арсенала вади подкаст, заборављен радијски израз, реанимира га и покорава све медијске просторе.
“Радио је вечити младић. Ми непрестано причамо и пресипамо из шупљег у празно али… Радио је веома успешно прескочио ту празнину која је постојала од етра до дигиталних медија, тако да ви данас радио можете наћи у најразличитијим могућим формама на интернету почев од радијских веб сајтова који су – макар ми у овом делу света то можемо да посведочимо, јако популарни до нуђења читаве плејаде различитих садржаја, закључно са подкастом који је у својој суштини радио” каже Аврамовић.
Људи воле подкасте јер дају могућност одложеног слушања, а једноличност кадра који нема динамику и не захтева визуелну концентрацију слушаоца, практичан је баш зато што га је радио и измислио.
“Примећујем да људи у последње време најчешће слушају подкасте у аутомобилима. Можда не прате онај традиционални радијски програм који је лако доступан , него повежу свој мобилни телефон и онда пусте да преслушају неке подкасте или неке разговоре које су можда пропустили или нису успели да их чују када су први пут емитовани. Ти садржаји се и не праве да буду линеарно слушани, него кад ко има времена” каже Аврамовић.
Музика је осовина сваког доброг и уравнотеженог радијског програма, па иако је могуће препустити компјутерским програмима да сами пуштају музику, човек ће ту заувек бити надмоћан над алгоритмом.
“Наравно, музику која се емитује на радију, никада ниједан алгоритам неће заменити. Ако један човек бира и пушта музику то је далеко најбоље” закључује Аврамовић.
Овај датум- 13. фебруар је за Светски дан радија прогласио УНЕСЦО, у знак сећања на 1946. годину, када је први пут емитован програм Радија Уједињених нација. Радио је био први електронски медиј масовне комуникације и од свог настанка има кључну улогу у информисању, образовању и забави. Упркос развоју интернета и друштвених мрежа, радио је остао један од најдоступнијих и најпоузданијих медија, посебно у срединама где је брз и тачан извор информација од пресудног значаја. Његова снага лежи у једноставности, непосредности и поверењу које гради са слушаоцима.
Циљ обележавања овог дана јесте подизање свести о значају радија за слободу изражавања, демократију и културну разноликост. Радио је и данас медиј који даје глас локалној заједници и повезује људе без обзира на удаљеност.
Извор: Радио Митровица север