Министар спољних послова Марко Ђурић поручио је данас у Минхену да је Србија на 62. Минхенској конференцији о безбедности виђена као актер који доприноси стабилизацији на Балкану.
Ђурић је нагласио да је на конференцији у Минхену поларизација је израженије него што је била у Давосу и да су видљиве тектонске промене у односима унутар евроатлантске заједнице.
„У таквим условима веома је важно то што је Србија овде виђена као део решења, не део проблема, већ као актер који активно доприноси стабилизацији прилика на Балкану, пребацивању фокуса на ствари као што су унапређење регионалне сарадње, економског развоја, отварање перспективе за цео наш регион да заједнички постане део ЕУ са свим правима али и обавезама које то подразумева“, рекао је Ђурић.
Он је изразио очекивање да ће током сусрета са високим званичником Сједињених Америчких Држава за Европу Бренданом Ханраханом на маргинама Конференције бити потврђена жеља обе стране да се односи две земље подигну на ниво стратешког партнерства.
Он је истакао да би остваривање стратешког партнерства са САД представљало наслеђе за будуће генерације.
„Наш труд и напор да односе са овом кључном силом западне цивилизације унапредимо има далекосежне позитивне последице за све наше државне и националне интересе, од економије до Косова и Метохије“, рекао је Ђурић.
Он је навео да је су недавни потези владе у Приштини у многим разговорима били доминантна тема за учеснике Србије на Минхенској конференцији.
„Зато што не смемо дозволити да оно што је кичма опстанка српског народа, али и мултиетничког карактера Косова и Метохије буде згажено зарад етнонационалистичке агенде једног режима који је добио маха и замаха јер му је очигледно превише толерисано да се понаша изван људских, а не само политичких стандарда 21. века“, рекао је Ђурић.
Он је истакао да ничије право на политички став о статусу не сме да буде прече и старије од нечијег права да учи на свом језику, да се лечи код свог одабраног доктора.
„Како ћемо да изградимо поверење ако нема никога да заштити базичне договоре постигнуте пре 5, 10, 15 година?“, упитао је Ђурић.
Он је навео да је задовољан састанцима које су председник Александар Вучић и делегација Србије имали са ваневропским актерима, посебно се осврнувши на састанак председника са министром спољних послова Кине Ванг Јием.
„Присуствовао сам састанку и могу да кажем да је једна од упоредних предности Србије поштовање и поверење које ужива у овој најбрже растућој и најснажнијој економији Далеког истока, али и заправо економији која по много чему, и по научним, и технолошком и укупном друштвеном развоју, све више парира традиционалним западним лидерима у овој области“, рекао је Ђурић.
Најавио је да делегацију Србије очекују важни састанци са представницима Немачке, као и да ће се до краја вечери председник Вучић састати са бројним европским званичницима.
„Што се тиче мог програма, ја сам се видео са генералним секретаром Организације за европску безбедност и сарадњу, у ком сам указао на ургентну ситуацију везану за покушај Куртијеве владе да згази основна права нашег народа када је у питању образовање и здравство и затражио енергичне мере мисије ОЕБС-а, али и шире међународне заједнице на спречавању овога“, рекао је Ђурић.
Ђурић је рекао да је имао изванредан састанак са литванским министром спољних послова и да очекује да у наредном периоду односи између Србије и Литваније добију нови моментум.
„Ја сам га и позвао да посети Србију, и за нас је важно да разумевање између балтичких земаља и балканских земаља унапређујемо због тога што, како се догађаји у свету убрзавају, кохезија, јединство и слога на европском континенту постају од стратешког значаја. Као што је и српска економија дуплирана за једну деценију и литванска економија стално расте, заснована је на савременим технологијама, мислим да можемо много тога да понудимо једни другима, а немамо уопште развијену економску сарадњу“, рекао је Ђурић.
Најавио је да ће се сутра састати са министром спољних послова Индије, и оценио да ће овај сусрет бити од великог значаја за Србију.
„Очекујем сусрете са низом америчких сенатора, конгресмена, других званичника и посебно, за мене као бившег амбасадора у Вашингтону, али и министра спољних послова Србије, од огромног значаја ће бити и састанак са господином Бренданом Ханраханом, високим званичником Сједињених америчких држава за Европу, и очекујем да током разговора са господином Ханраханом потврдимо жељу обе стране да наше односе подигнемо на ниво стратешког партнерства“, рекао је Ђурић.
Он је навео да је у Минхену срео и чланицу председништва БиХ из Републике Српске Жељку Цвијановић.
„Настављамо да радимо братски и важно је да се српски глас овде чује из свих праваца“, рекао је Ђурић.
На овогодишњој конференцији о безбедности учествује више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представника великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.
Теме које се обрађују на МСЦ 2026 укључују европску безбедност и одбрану, будућност трансатлантских односа, ревитализацију мултилатерализма, супротстављене визије глобалног поретка, регионалне сукобе и безбедносне импликације технолошког напретка.
Извор: Танјуг