Ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић изјавио је да би примена закона о странцима и возилима била катастрофална по Србе на Косову и да међу грађанима влада оправдана забринутост шта ће бити после 15. марта. Ректор Арсић поручује да су по овом питању у сталном контакту са представницима међународне заједнице и да су нетачне тврдње да би Универзитет могао да се измести на простор централне Србије.
„Изузетно смо забринути као и сваки наш грађанин, запослени и студент на Универзитету због најављених нових закона о странцима и регистрацији возила. Сматрамо да ће нанети велику штету Универзитету и целој нашој заједници из више разлога“, каже Арсић за Интернет портал РТС.
Објашњава да је управа Универзитета од тренутка када је Приштина обелоданила да ће започети примену спорних закона у сталном контакту са представницима међународне заједнице на Косову.
„У претходна два месеца имали смо неколико састанака са највишим представницима цивилних и војних мисија на КиМ. Изнели смо проблеме са којима се суочавамо у овом тренутку, а рекли смо и какве би нас тек последице чекале уколико ови закони буду у примени“, истиче Арсић.
Забринутост међу професорима и студентима
Додаје да је међу запосленима, али и студентима Универзитета у Приштини велика забринутост.
Професори и ђаци су узнемирени и због информација да би ова установа могла да се измести на простор уже Србије.
„Сви зову, питају да ли имамо неке информације. Увек кажем да све што имамо јавно саопштимо, ништа не кријемо, нема никаквих тајних планова. Чују се разне гласине и спекулације о наводном пресељењу факултета, Универзитета у друге градове у Србији. Ништа од тога није истина. Све што радимо, радимо јавно и транспарентно и увек када имамо нешто да кажемо – обраћамо се јавности“, наглашава Арсић.
Закон о странцима и возилима према најавама из Приштине требало би да се стриктно примењује од 16. марта.
До тада, грађани се обавештавају о начину на који могу да бораве.
Додаје да би примена закона о странцима имала катастрофалне последице не само по рад ове институције, већ и по целокупну српску заједницу на Косову и Метохији.
„Опште је мишљење да је Универзитет један од стубова нашег друштва и опстанка на просторима Косова и Метохије. Сама чињеница да запошљава више од 1.000 људи, да студира више од 7.000 студената, показује да је од виталне важности за све нас, а поготово што је ту реч о младим, школованим људима, интелигенцији. Било какав проблем у функционисању Универзитета нанео би велику штету не само директно Универзитету, већ последично и широј друштвеној заједници“, сматра Арсић.
Упозорава да би се то највише одразило на опстанак Срба на КиМ, али и спремност прогнаних да се врате.
„Људи одмах размишљају шта ће радити, да ли ће и где отићи. Они који су мислили да се врате питају зашто и где да се враћају. Све је то последично повезано, једно вуче друго. У сталном сам контакту и са представницима наших државних органа и са представницима наших политичких представника. Покушавамо на све начине да спречимо да дође до имплементације ових закона“, наглашава ректор Арсић.
Мораторијум на законе
Група професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици данас је упутила отворено писмо представницима међународне заједнице на Косову у коме траже мораторијум на спорне приштинске законе.
У писму упозоравају да би примена овог закона, без претходно решеног институционалног статуса Универзитета и без прелазних механизама, могла да доведе до де факто гашења Универзитета, масовног кршења права на образовање и рад запослених и студената, као и прекида студија за велики број младих.
Од међународних представника траже да утичу на увођење хитног мораторијума и омогуће несметан рад образовних и здравствених институција, упозоравајући и на озбиљне правне, институционалне и друштвене последице по неалбанске заједнице и мултиетничку стабилност.
Кључне одредбе закона о странцима
Одлуком приштинских власти од 16. марта важиће одредбе закона о странцима. Ово су кључне тачке.
– Сви који немају приштинска документа третирају се као страни држављани који на Косову могу да бораве до 90 дана. Обавеза је да се у року од 72 сата пријаве најближој полицијској станици, а сваки боравак дужи од 90 дана захтева подношење захтева за дозволу боравка.
– За све који раде на Косову потребна је или дозвола боравка ради обављања посла или радна дозвола која подразумева и лиценцу за рад на територији КиМ која се подноси Агенцији за запошљавање.
– За студенте, научна истраживања, спајање породица или хуманитарне разлоге потребна је привремена дозвола боравка.
Извор: РТС