Организовањем традиционалног Светосавског бала у Бечу, Српски центар већ годинама чува спрску културу и традицију у Аустрији, али не заборавља ни оне којима је потребна помоћ, па манифестација има и хуманитарни карактер. Ове године помоћи ће породици Димић из села Могила код Гњилана, која ће добити нову кућу.
Програм 27. Светосавског бала донео је јединствено искуство кроз 16 сала величанствене царске палате Хофбург, за више од 3.000 гостију из чак 25 земаља.
„Посебно ме радује што, 180 година након првог извођења српског кадрила Јохана Штрауса Млађег, 1846. Године, вечерас поново имамо премијеру – валцер Светосавског бала у Бечу који је компоновао Федор Вртачник гости су први пут имали прилике да га чују“, рекао је председник Организационог одбора Светосавског бала у Бечу Милан Видовић.
Гостима је представљена и слава, посебност српских породица кроз векове, која се налази на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа.
Уз то, неизоставни део бала је онај хуманитарни. Ове године Српски центар и Фондација Тамара Грујић помажу породици Димић из села Могила са Косова.
Косово онлајн
Поред прихода од улазница, на хуманитарној аукцији нашла су се уметничка дела студената Универзитета уметности из Београда, али и један посебан раритет – потписана књига „Проклета авлија“ српског нобеловца Иве Андрића.
„Посебно ми је драго што вечерас имамо потписану књигу ‘Проклета авлија’ Иве Андрића. То је раритет, три месеца смо радили на томе да докажемо да је стварно његов потпис, јер се он ретко потписивао“, рекао је Видовић.
Четворочлана породица Димић живи у изузетно тешким условима, али са јаком жељом да остане на свом огњишту. Зато ће им Фондација Тамара Грујић помоћи да добију нову кућу и боље услове за живот.
„Фондација ће наставити да се бави оним што смо радили и у више од 270 емисија. Али, конкретно, из Беча креће наш прави филантропски рад. Планирамо да помажемо породицама које су социјално угрожене, дечјим институцијама, основним и средњим школама у руралним срединама, болничким установама… Да се бавимо хуманитарним радом, оним што знамо. Снага Фондације лежи у томе што имамо неколико предузетника и на десетине мајстора широм Србије и Косова и Метохије, који су спремни да крену да раде. Заједно са Српским центром помажемо породици Димић-Добрић из села Могила код Гњилана”, рекла је директорка Фондације Тамара Грујић.
Заједничким снагама они ће у наредна два месеца комплетно реновирати дом породице Димић.
„Они су први пут у иностранству, извадили смо им документа. Имали су два дана да прошетају Бечом, јако су срећни и узбуђени и овде су провели незаборавно вече, а надам се да ће касније да уживају у новом дому и да ћемо им променити живот на боље“, казала је Тамара Грујић.
Она је навела да осим повремених проблема на административним прелазима, њена хумана екипа није имала проблеме на Косову.
„На Косову и Метохији немамо проблем, нисмо имали проблем ни у Републици Српској. Говорим о класичном раду, о грађевинским радовима, прикупљању локалне помоћи, тражењу локалних мајстора, о сарадњи са локалним самоуправама. Имали смо проблем понекад на административним прелазима када велика роба треба да пређе, али заиста имамо срећу да нас многи људи воле и знају да помажемо трећем лицу и онда су људи код нас у региону и даље спремни да помогну једни другима“, испричала је Тамара.
У бечкој палати Хофбург и ове године се играо српски кадрил, стар 180 година, а по први пут и Светосавски валцер, који је компоновао диригент Новосадског биг бенда Федор Вртачник.
Вртачник је рекао да му је част што ће његова композиција остати као печат тако велике манифестације.
„Овакав догађај би требало да има свој музички печат. Прошле године када сам обишао све сале, добио сам ‘лајт мотив’ за то, да се направи нешто што сви велики светски балови имају. И добио сам идеју, мотив прве три или четири ноте су из традиционалне песме ‘Тамо далеко’, а даље се композиција развија у свом правцу. То је фантастичан, занимљив валцер“, рекао је Вртачник.
Српску славу, која већ вековима окупља породице око трпезе у част свеца-заштитника, традицију какву нема нико други, гостима су представили глумци Народног позоришта из Ниша. И то не било коју, већ чувену Ивкову славу.
„Ми представљамо феномен српске славе кроз малу, позоришну форму, мали игроказ. Као газда Ивко, у 15-минутном перформансу говоримо о специфичностима и посебностима славе српске, а нарочите нишке, на духовит начин. Српска слава је феномен ‚par ekselans’ и јако важна ставка у религијском аспекту нашег народа и традиције“, рекао је глумац Александар Маринковић.
На почетку манифестације емитована је беседа песника Матије Бећковића, који из здравствених разлога није присуствовао балу, али се организатори надају да ће и беседа за отварање бала постати традиција.
„Програм је било тешко саставити, односно направити такву временску линију да крене у исто време, у свим салама, да они који буду у главној сали имају прилику да виде шта се дешава у осталим просторијама. Циљ је био да сви могу да круже, да виде различите садржаје и да свако нађе оно што је њему занимљиво и да у томе ужива“, рекао је уметнички директор Светосавског бала Светозар Крстић.
Балу су присуствовали в.д. директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владимир Кокановић, помоћник министра за европске интеграције Србије Мирослав Гачевић, и представници Владе Републике Српске, представници аустријских политичких странака, амбасадори Србије и БиХ у Аустрији, Марко Благојевић и Синиша Бенцун.
Кокановић је навео да нема бал, односно манифестације, таквог обима и значаја, као што је Светосавски бал у Бечу.
„Поготово ако се узме у обзир начин на које је организован, ово је заиста импозантно. Са друге стране, ово представља дугу традицију чувања српског националног идентитета, али и представљања српског народа у најбољем могућем светлу, не само широј аустријској јавности, већ и европској, па и светској. Управо овај бал, овако организован, уз огромну подршку Амбасаде Србије у Аустрији, чини понос сваког Срба, где год он живео“, рекао је Кокановић.
Најавио је да ће Управа на чијем је челу наставити да подржава манифестације оваквог обима, пре свега Светосавски бал.
Указао је да је српска дијаспора у Аустрији данас много хомогенија него раније.
„И то је заслуга овог бала, али и других сличних манифестација, као и подршке Амбасаде Србије у важној мисији да се обједини српски корпус у Аустрији. У наредном периоду наставићемо да се бавимо овом најважнијом мисијом. Ако имамо, а имамо, намеру да очувамо српски национални идентитете, традицију, културу, језик и ћирилицу – онда јединство српског народа мора да буде један од приоритета“, закључио је Кокановић.
Извор: Косово онлајн