Министар за европске интеграције Немања Старовић оценио је да предлог Закона о кохезији, који је усвојила Влада, представља веома важан искорак у правцу будућег чланства Србије у Европској унији.
„Када се на седници Народне скупштине, верујем, усвоји тај закон, бићемо прва држава кандидат која је на један свеобухватан и целовит начин уредила управо ту област, припремајући се за дан пуноправног чланства, када ће и тај закон бити у својој пуној примени“, рекао је Старовић за Танјуг.
Он је објаснио да је идеја иза закона да се изграде административни капацитети, како би са даном пуноправног чланства, Србија била у могућности да са високим степеном ефикасности повлачи средства из кохезионих фондова ЕУ, а како не би била у ситуацији да као неке друге државе у првим годинама свог чланства повлаче тек 20 до 30 одсто расположивих средстава.
„С овим предлогом Закона о кохезији идемо у сусрет нашем чланству у ЕУ. Мислим да је то најбољи пример тога шта су задаци и шта је поље деловања оперативног тима. Ми на тај начин, кроз рад оперативног тима, а рецимо, Закон о кохезији је део услова за отварање и затварање поглавља 22, које је део кластера 5 – ми идемо у сусрет, ми спроводимо својеврстан фронт лоадинг“, рекао је Старовић.
Он је објаснио да је то она процедура која је у децембру покренута од стране Европске комисије и 26 држава чланица за Украјину.
„Украјина не може да формално отвори ни један кластер, због тога што постоји политичка блокада једне државе чланице. И сада су они донели одлуку да симулирају, као да су кластер 1, 2 и 6 отворени, да заједно са комисијом раде на легислативи, законима, подзаконским актима, дизању административних капацитета Украјине да у оном моменту када се уклони политичка блокада. или се превазиђе, они могу да прескоче 3 степенице одједном“, рекао је Старовић.
Он је објаснио да је то оно што Србија сад ради, кроз деловање новог оперативног тима за европски пут Србије.
„Један од задатака оперативног тима јесте да на један интензивнији и садржајни начин информишемо нашу јавност о томе које су користи, које смо ми већ до сада имали, од саме чињенице да само напредовали на путу ка чланству у ЕУ, а шта је оно што нас на крају тог пута чека“, рекао је Старовић.
Додао је да је оперативни тим формиран са идејом да се на ефикасан начин увежу три димензије – димензија политичког укључивања, техничког спровођења и дипломатске комуникације.
Он је објаснио да је некадашњи коордионациони тим замењен новим оперативним тимом, као малим функционалним органом од само 10 чланова.
Говорећи о подршци приступању ЕУ међу грађанима, Старовић је казао да је по истраживањима која су спроведена у децембру, 47 одсто анкетираних навело да би на референдуму гласало за улазак у ЕУ, 35 одсто је одговорило негативно, а 14 одсто не би изашло на референдум.
„Видимо из тога, да ми и даље имамо, упркос свему са чиме се суочавамо и упркос том замору од приступања који је евидентан, не само у Србији – да имамо релативну већину људи која даље подржава европски пут наше земље и када би се заиста хипотетички данас тај референдум одржао, ми бисмо на том референдуму имали већину“, рекао је Старовић.
Додао је да сва истраживања показују да постоји релативна већина и релативна подршка, наводећи да је та подршка већа него што је постојала у Хрватској годину дана уочи приступања ЕУ.
На питање да ли ће Србија добијати мање средстава из Фонда раста за Западни Балкан уколико не ревидира сет недавно усвојених правосудних закона, Старовић је одговорио да постоје одређене критике из Европске комисије које се пре свега односе на процедуру доношења ових закона.
„Будући да је ово био посланички закон, он није прошао кроз процедуру Владе Србије, која би подразумевала и слање Европској комисији на коментаре. Постоји и друга врста примедаба које се односе на сам садржај. Министар (правде Ненад) Вујић је био претходних дана у Бриселу како би адресирао ту врсту критика које долазе, мислим да је отворио један добар и квалитетан дијалог и са комесаром за правосуђе и са генералним директором директората за проширење“, рекао је Старовић.
Додао је да ће Србија у најкраћем року послати овај пакет законских измена на еx пост анализу Венецијанске комисије, чије мишљење, како каже, Србија увек уважава.
„Рекли смо да ћемо бити у интензивном дијалогу и са самом Европском комисијом и да ћемо, уколико буде постојала некаква прека потреба која се буде показала кроз тај дијалог и разговор, да ћемо бити спремни за додатне корекције или унапређења у тим законима или неким од тих закона који су изазвали ту врсту забринутости“, рекао је Старовић.
На питање да ли је Србија доношењем сета правосудних закона добила и трећи услов за отварање кластера 3, Старовић је одговорио да је Србија свесна да постоје критике и забринутости, али да држава те критике и адресира.
„Мислим да је јако важно што је претходних дана министар Вујић био у Бриселу, што је отворено разговарао, предочио, дакле, начин на који ће ти закони бити примењени и исказао добру вољу, да кроз дијалог са Европском комисијом, уважавајући еx пост анализу Венецијанске комисије, ми даље радимо на унапређењу тих законских решења, уколико постоји потреба“, закључио је Вујић.
Извор: Танјуг